Biće zanimljivo posmatrati kako će završiti aktuelni pokušaj da se u Srbiji učini ono što nikom dosad nije pošlo za rukom.

 

Prema poslednjim informacijama, predlog s kojim je delegacija Srbije izašla pred MMF predviđa formiranje Fiskalnog saveta, savetodavnog tela koje će svojim „preporukama“ pokušati da utiče na ograničenje rasta javnog duga. Mišljenje saveta, više nije tajna, neće biti obavezujuće, što pogoduje državnim „trošadžijama“. Između skupog političkog marketinga, koji će se plaćati novcem iz državne kase, i stabilnog budžeta, stajaće, dakle, samo autoritet članova Fiskalnog saveta. I ništa više.

Samokontrola trošenja državnog novca još je značajnija s obzirom na to da se na proleće naredne, predizborne, godine završava i ugovorni odnos Srbije i MMF-a, dežurnog kontrolora Vlade. Dosadašnje ponašanje ministara u Vladi i predlozi s kojima izlaze pred MMF nagoveštavaju da će članovi kabineta Mirka Cvetkovića i dalje želeti da budu „široke ruke“.

Prema rečima savetnika premijera i profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, zakonskim pravilima o visini fiskalnog deficita i javnog duga treba da se rukovodi Vlada, a Fiskalni savet bi analizirao i ocenjivao da li Vlada to zaista i radi. On kaže da je u radnoj verziji zakona predviđeno da deficit državne kase bude u proseku jedan odsto BDP-a tokom privrednog ciklusa.

“To znači da bi u periodu ekspanzije bio manji od navednog procenta ili bi se ostvarivao suficit, dok bi u godinama recesije bio veći od navedenog okvira. Uloga Fiskalnog saveta bi bila da, na primer, oceni da li se privreda nalazi u recesiji, ekspanziji ili na normalnom nivou aktivnosti i da na osnovu toga preporuči da li bi trebalo voditi politiku deficita ili suficita i da preporuči koliki bi deficit ili suficit trebalo da budu”, kaže Arsić za Ekonom:east.

On dodaje da bi, kad je reč o javnom dugu, održiv nivo bez obaveza po osnovu denacionalizacije bio oko 45 odsto BDP-a, dok bi uključenje obaveza po osnovu restitucije povećalo maksimalni odnos javnog duga u odnosu na BDP na 50-55 odsto.

U trendu

Trend jačanja fiskalne discipline nije novina. Fiskalni saveti, u raznim formama i s raznim ingerencijama, već godinama u ekonomskom svetu dobijaju na značaju, posebno od eskaliranja krize, tako da trenutno postoje u više od 80 zemalja. Svrha tih tela je da se postavljanjem pravila i kontrolom njihovog poštovanja dugoročno osigura stabilnost javnih finansija. U Srbiji je dosad donet Memorandum o budžetu, kojim su predviđane smernice pri pravljenju godišnjih budžeta, ali su one veoma često „kreativno“ tumačene.

 

Ekonomista Vladimir Gligorov smatra da će Fiskalni savet morati dobro da obrazloži pravila koja bude predlagao ako misli da ima autoritet. On, između ostalog, smatra da je teško argumentovano postaviti granice visine javnog duga. Gligorov dodaje da je evropski trend da javni dug ne bi trebalo da prelazi 60 odsto BDP-a zato što je najviše zemalja u času kada je to pravilo usvajano bilo negde blizu tog nivoa javnog duga. Prema njegovom mišljenju, u evropskim zemljama je najlakše bilo saglasiti se da je poželjno da se nivo javnog duga više ne povećava, tako da izbor te granice deluje proizvoljno, pa mnogi u EU ne doživljavaju to pravilo kao neupitno.

„Nema načina da mišljenje Saveta bude obavezujuće za Vladu. Uobičajeno je da takva nezavisna i stručna tela šalju analize, ocene i preporuke Skupštini i, naravno, obaveštavaju javost, pa tako utiču na one koji bi trebalo da kontrolišu Vladu i Skupštinu. Upravo zbog toga je izuzetno važno da fiskalna pravila kojima se Savet rukovodi budu precizno, a to znači i kvantitativno formulisana i da mogu da se brane stručno. U suprotnom ce doći do politizacije Saveta i on će postati irelevantan“, kaže Gligorov za Ekonom:east.

Autoritet u pitanju

 

Da je ključ uspeha novih pravila budžetske odgovornosti u autoritetu Fiskalnog saveta veruju i u MMF-u. Još pre početka aktuelnih pregovora s predstavnicima Srbije Bogdan Lisovolik, šef stalne misije MMF-a u Beogradu, rekao je da će postojanje efektivnih sankcija i dobra praksa u sprovođenju zakona biti ključni za postizanje kredibilnosti. „U suprotnom, iskreno, nema svrhe u trošenju vremena na ovaj zakon“, izjavio je on.

Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik USAID-a, slaže se da su pravila koja će Fiskalni savet nadzirati ili predlagati u drugom planu u odnosu na kredibilitet tog tela. On za Ekonom:east kaže da bi jedno od rešenja moglo da bude da pozitivno mišljenje Fiskalnog saveta bude obavezujuće za Vladu pri donošenju budžeta. Milojko Arsić, međutim, naglašava da bi uslovljavanje usvajanja budžeta ili njegovog rebalansa pozitivnim mišljenjem Fiskalnog saveta značilo da se Vladi oduzima deo njenih suštinskih nadležnosti.

 

„Hipotetičkim izmeštanjem fiskalne politike iz Vlade mogla bi se sprečiti realizacija politike Vlade za koju je ona dobila podršku na izborima. Davanje takvih nadležnosti Fiskalom savetu značilo bi da on u jednom segmentu ima nadležnosti koje na primer ima predstavnik međunarodne zajednice u BiH, a to je nesporno suprotno principima funkcionisanja demokratskog društva. Umesto toga Skupštini i javnosti bi se predstavljalo mišljenje Fiskalnog saveta o budžetu i rebalansu budžeta. Eventualna negativna mišljenja Saveta trebalo bi da doprinesu slabljenju ugleda i popularnosti vlade. Analize, procene i preporuke Saveta bi takođe trebalo da utiču i na najširu javnost u smislu da se širi znanje o dugoročnim posledicama određenih mera fiskalne politike. Na taj način Fiskalni savet bi trebao da doprinese smanjenju populizma u fiskalnoj politici”, kaže on.

Arsić ističe da je uloga Fiskalnog saveta u odnosu na Vladu prvenstveno savetodavna, da stručno i nezavisno analizira fiskalne politike. Istovremeno, smatra on, uloga Saveta u odnosu na javnost je prvenstveno edukativna.

„Analize, procene i preporuke Fiskalnog saveta koje se dostavljaju Skupštini i najširoj javnosti trebalo bi da doprinesu da odluke u oblasti fiskalne politike budu u skladu s dugoročno održivom makroekonomskom politikom. To, na primer, znači da bi Fiskalni savet trebalo da analizira uticaj povećanja plata u javnom sektoru na javni dug, da proceni da li su makroekonomske i fiskalne projekcije Vlade realne ili su suviše optimističke, da proceni da li su vladine kalkulacije o dometima antirecesionih mera urađene metodološki korektno. Samo u nekoliko zemljama makroekonomske projekcije fiskalnog saveta su obavezujuće za vladu, ali ni u tim slučajevima pozitivno mišljenje saveta nije uslov za usvajanje budžeta”, kaže Arsić za Ekonom:east.