To, dakle, više nikoga ne interesuje. A i šta bi se time promenilo? Veruje li još iko u Srbiji da bi nam posle toga bilo bar za nijansu bolje?

 

Sama ideja, međutim, ne bi trebalo tako olako da bude zaboravljena. Pa, zar o tome u nekoliko navrata nije govorio i predsednik Srbije Boris Tadić? A, ako je tako, onda je to valjda pouzdan signal da su bar istraživanja javnog mnjenja pokazala da bi eventualnom rekonstrukcijom mogao da se stekne i neki politički poen. Bez obzira što se time suštinski ništa ne bi promenilo. Na stranu to što niko i ne rekonstruiše vladu u poslednjoj godini njenog mandata.

Sva je prilika da se vlast i ovoga puta setila da narodu ponudi čuveni recept i kad već nema hleba, o kolačima da i ne govorimo, neka bude što više igara. Eh, kad bi država od toga mogla još nešto i da zaradi. A, mogla bi. Vrlo jednostavno. I da me neko ne bi optužio da samo kritikujem, a ništa ne predlažem kao moguće rešenje, evo konkretne sugestije.

Klasični loto, igra u kojoj svaki učesnik nastoji da pogodi kojih će sedam od 39 loptica biti izvučeno iz bubnja, mogao bi da ustupi mesto nekoj vrsti „ministarske tombole“. Predlažem i pravila. Na svakoj loptici trebalo bi ispisati ime jednog od 27 članova kabineta premijera Mirka Cvetkovića. Građani mogu, ukoliko prethodno uplate 100 dinara, da pogađaju kojih će sedam članova Vlade biti izvučeno iz bubnja. Onaj čije ime bude na izvučenoj kuglici, automatski više neće biti ministar.

Ima li ko nešto protiv takve rekonstrukcije? Pa zar nisu zaista minimalne šanse da bilo ko na ovaj, krajnje demokratski način, čistom kockom, bude nezasluženo izbačen iz Vlade? Ili ima neko ko još uvek smatra da bi možda, ipak, bilo poštenije i pravednije da se o listi prekobrojnih dogovore stranački prvaci.

Za narod bi, pak, to bio logičan nastavak velikog rijalitija u koji se Srbija lagano, ali sigurno i nezaustavljivo pretvara. Pa, ako je već tako i do sada su SMS porukama zaludni gledaoci glasali ko će morati da napusti kuću „velikog brata“, „farmu“ ili „dvor“. Razlika je samo što se ovoga puta ne bi glasalo za Ekrema ili Vendi, već za nekog od 25 ministara, plus premijer. Ne, nije greška, nikoga nisam izostavio, samo mi se nekako čini da sa njegovim iskustvom ni Suzana Mančić ne bi mogla da pronađe lopticu sa imenom potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića. On mu tu dođe kao neko ko je apsolutno van konkurencije. Kao „Broj 1“ u kultnom stripu „Alan Ford“.

I umesto da se lideri vladajuće koalicije mesecima preganjaju po medijima i ugovaraju sastanke na koje ne dolaze ili na njima pričaju o svemu osim o potrebi da se menja sastav ekipe iz Nemanjine, Vlada bi na ovaj način mogla ekspresno da se rekonstruiše. Javnim izvlačenjem, koje bi direktno prenosile sve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Naravno, uz pauze za petominutne TV reklame između svakog izvlačenja, ne bi li se popravila finansijska situacija u elektronskim medijima, ozbiljno pogođenim globalnom krizom.

Onome ko pogodi „dobitnu kombinaciju“, imena svih sedam „prekobrojnih“ ministara trebalo bi da pripadne odgovarajuća novčana nagrada. Predlažem da to bude trećina od ukupno uplaćene sume. Eto, ako bi građani uplatili milion „tiketa“, pobedniku, pod uslovom da ih nema više, pripalo bi 33 miliona dinara. Ili u „našim“ parama, više od 300.000 evra! Izvesno je, dakle, da bi, ako ništa drugo, ovakav način rekonstrukcije usrećio bar nekoga u Srbiji. U svim ostalim načinima za rekonstrukciju, moguća su samo manja ili veća razočarenja.
Da bi se i članovi Vlade privoleli da prihvate ovakav recept, predlažem da se i onima koji „preteknu“ isplati deo uplata, bar po milionče. Dinara, nažalost.

Preostalih 47 miliona dinara od uplata može biti usmereno u humanitarne svrhe. Na primer, za otpremnine bivšim članovima Vlade. Da im se nađe dok se ne snađu.

Ima samo jedan problem. Nije isključeno da bi u pola izvlačenja, ako bi u međuvremenu bio izvučen, recimo ministar za energetiku, nestalo struje, pa bi izvlačenje moralo da se ponovi. Ili bi, ako izvuku ministra policije, Suzana Mančić i svi u TV studiju bili uhapšeni. Ili bi, ako izvuku nekog od vicepremijera, žiri bio smenjen. Ili…

I to su, međutim, manji rizici od onih koje nosi sa sobom rekonstrukcija Vlade o kojoj bi trebalo da se dogovore Tadić, Dačić i Dinkić, po principu da i vuk bude sit i ovce na broju. Problem je što su ovde, kako vreme odmiče, siti samo vukovi, dok ovce sve češće služe samo za šišanje. Da li su na broju i nije toliko važno.