Koristeći slobodan termin bez predizbornih kampanja u Vladi Srbije su odlučili da neke cene, koje su zbog političkih poena držane na ledu, sada „odmrznu“ i koliko toliko usklade sa ekonomskim, sve pravdajući se da su nove, ipak, niže nego u okolnim i ostalim evropskim zemljama. Narodu je to slaba uteha jer ove korekcije nisu sinhronizovane sa rastom njihovih zarada pa će teret uvođenja Srbije u model uređenja Evropske unije najviše osetiti siromašni i takozvana srednja klasa. Oni drugi, uostalom, niti žive samo od plate niti koriste fiksne telefone.

Poskupljenje prirodnog gasa u paketu sa uvođenjem tarifnog sistema, najviše glavobolje zadalo je potrošačima iz kategorije takozvane široke potrošnje. Naime, za oko 200.000 domaćinstava (gro, više od 170.000 ih je u Vojvodini) ovaj energent je od 15. oktobra skuplji, u proseku za oko 60 odsto.

Za razliku od Srbijagasa ostali distributeri još nisu ušli u sistem tarifiranja Agencije za energetiku, tako da će, zapravo, svoje cene oni formirati slobodno. Verovatno zbog negativnih komentara koji se povodom poskupljenja čuju distributeri nerado saopštavaju koliko će kod njih gas poskupeti. Pravdajući se da još nisu dobili zvanično obaveštenje JP Srbijagasa kažu da će tek potom znati i precizne iznose za svoju korekciju. Nezvanično se, međutim, već čuje da će kubni metar gasa kod ovih distributera koštati od 36 do 43 dinara. Po starim cenama kubik gasa je u Vojvodini koštao od 22,97 dinara, kod Srbijagasa do oko 28 dinara, kod privatnih distributera.

Metodologija po zahtevu EU

Gordan Tanić, šef Odeljenja za ekonomsko-finansijske poslove u Agenciji za energetiku napominje da je Srbijagas samo jedno od 35 preduzeća koja se bavi distribucijom gasa.

No, krenimo redom, sada imamo dve kategorije kupaca: tarifne – koji energente nabavljaju po regulisanim cenama i kvalifikovanih kupaca, koji imaju pravo izbora svog snabdevača, dok cene transporta i distribucije plaćaju po regulisanim cenama. Odlukom Saveta Agencije od januara 2008. svi potrošači prirodnog gasa, sem domaćinstava imaju pravo da postanu kvalifikovani kupci.

 

 Domaćinstva će to pravo dobiti 2015. Da bi ovo svoje pravo potrošači mogli i praktično da koriste neophodno je da funkcionišu tarifni sistemi za transport i distribuciju prirodnog gasa, što je davanjem saglasnosti na cene Srbijagasa od strane Vlade RS i učinjeno. Tanić napominje da finalna cena koju plaćaju tarifni kupci predstavlja sabirak pojedinačnih cena svake delatnosti u lancu isporuka. Srbijagas je prošao tu proceduru.

Upozoravajući nadležne da će većina potrošača prirodnog gasa posle poskupljenja zavrnuti ventile, ili će morati da se preorijentišu na druge energente, jer neće moći da plate astronomske račune za gas, Radomir Ćirilović, predsednik novosadskog udruženja Prosperitet (koje se bavi zaštitom potrošača) ovih je dana za medije izjavio da ovo udruženje zahteva od Vlade Srbije i Ministarstva energetike da odgovore zašto nije završeno skladište gasa u Banatskom Dvoru i zašto gas nije nabavljen u proleće, nego se kupuje sada kad je najskuplji.

Obrazlažući protest Ćirilović iznosi računicu koja kaže: „Po tehničkim standardima troši se u proseku pet kubika po metru kvadratnom, pod uslovom da je dobra izolacija, što znači da je za prostor od oko 100 metara kvadratnih potrebno oko 500 kubika. Kad se to pomnoži sa 41 dinarom, račun će premašiti 20.000 dinara mesečno. To znači da će grejanje na gas biti najskuplje.”

 

 Javljaju se i oni koji podsećaju na to da je u Srbiji najzaštićenija kategorija domaćinstva koji imaju daljinske sisteme grejanja, a da su za njima oni koji troše gas. Domaćinstva pri tome troše oko 10 odsto gasa u Srbiji. Država je, verovatno, mogla doneti odluku da ovim potrošačima bar zimus progleda kroz prste i tarifni sistem primeni tek naproleće.

Objašnjavajući zašto je sada gas toliko poskupeo Dragan Vučur, izvršni direktor za komercijalne poslove u Srbijagasu kaže da je nova cena gasa formirana na osnovu kretanja cene nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu u poslednjih devet meseci, visinom transportnih troškova kroz Mađarsku i promenom kursa dolara. Parametar za cenu je, zapravo, cena dve vrste mazuta (razlikuju se u procentu sumpora) i dizela. A ove cene su najviše rasle.

- U vreme kada je utvrđivana cena od 18,96 dinara za kubni metar gasa za domaćinstva, a koja važi od maja prošle godine, 1.000 kubnih metara prirodnog gasa koštalo je 248 dolara. U drugom kvartalu cena 1.000 kubika je bila 383 dolara, u trećem 446. Na osnovu kretanja cene nafte i naftnih derivata i kursa dolara procenjeno je da će u četvrtom kvartalu cena gasa biti na nivou od 500,55 dolara za 1.000 kubnih metara, što je za više od 100 odsto skuplje, kaže Vučur napominjući da je i cena gasa za gradske toplane a ne samo za domaćinstva letos bila niža od cene koju Srbijagas plaća na granici.