Odavno je na Zapadu prošlo vreme traženja smisla korišćenja Interneta u poslovne svrhe, ali su u domaćem mikrokosmosu stvari pomalo drugačije.

Shvatanje Interneta kao odlične alatke za biznis i dalje je mnogima u drugom planu. Firme često nemaju Internet prezentaciju, ili ona nije redovno ažurirana. Naravno, ima i dobrih primera. Jat Airways se u Srbiji upustio u pionirsku prodaju karata preko Interneta i „online“ plaćanje kreditnim karticama. Ta kompanija posle samo nekoliko meseci ostvaruje nedeljnu prodaju od više od 10 miliona dinara.

Ipak, elektronska trgovina je u Srbiji za sad dostupna samo većim kompanijama.

 

 Razlog neulaženja u Internet konekciju dalje od „dial up“-a mnogim manjim firmama su cene. Tehnološki, Srbija ne zaostaje mnogo za razvijenim zemljama, ali su paketi usluga namenjenih privredi preskupi za mala i mikro preduzeća. Zato ih koriste uglavnom velike i srednje firme i država, ali često zbog nedovoljnog znanja prednosti nisu do kraja iskorišćene.

Internacionalne kompanije često ne zavise od domaćeg Internet tržišta. Tako je, na primer, projekat Internet konekcije kompanije Metro Cash & Carry centralizovan preko servera koji se nalazi u sedištu kompanije u Dizeldorfu. Ta kompanija je u Srbiji uvela novinu, pregovore sa proizvođačima i dobavljačima na „online“ aukcijama koje se odvijaju na web portalu.

 

 „Ovakav način pregovaranja omogućio je i smanjenje administrativnih i putnih troškova, optimizaciju nabavne cene i veliku uštedu vremena“, kaže Jelena Popović, PR u kompaniji Metro Cash & Carry.

Moderne telekomunikacione tehnologije bazirane na brzom Internetu pomeraju poslovanje mnogo dalje od slanja mejlova i pretraživanja. Danas je moguće preko telefonskih i kablovskih mreža lako povezati sva predstavništva jedne firme u virtuelnu mrežu (VPN – Virtual Private Network), čime se omogućava ne samo lako deljenje dokumentacije, već i mogućnost korišćenja jedinstvenog informacionog sistema za celu firmu. Preko mreža je moguć i udaljeni video nadzor, kao i postavka IP telefonije na nivou cele kompanije, a direktna dobit od uvođenja VoIP-a je smanjenje telefonskih računa sa inostranstvom.

Gde smo sada?

Iako podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuju da skoro 91 odsto preduzeća koristi Internet, a čak 57 odsto ima ADSL vezu, realnost je drugačija. Istraživanje je obuhvatilo 1.096 preduzeća sa 10 i više zaposlenih, što ne daje stvarnu sliku. Činjenično stanje je da Srbija znatno u tom pogledu zaostaje i za zemljama regiona. Zoran Buhavac, direktor marketinga i prodaje firme Gama Electronics kaže da je dovoljna ilustracija stanja poređenje cena Interneta kod Telekoma Srbija i kod slovenačkog provajdera, kompanije T-2.

 

 „Novi pravilnici mogu da omoguće nešto nižu cenu na tržištu Interneta, ali ta cena vrlo malo utiče na krajnju cenu koju plaćaju korisnici. Izvesne benefite će osetiti korisnici SBB kablovskog operatera dok se drugim Internet servis provajderima ne isplati da raskidaju svoje ugovore sa Telekomom Srbije. Ukoliko ipak to učine i počnu da kupuju jeftiniji Internet kod drugih uvoznika, automatski će im se povećati cena isporuke usluga krajnjim korisnicima ADSL-a koji svi pristupaju preko mreže Telekoma. Monopol Telekoma je ostao i dalje na snazi kada je u pitanju „last mile“, odnosno pristupna mreža do krajnjeg korisnika. Prema najnovijem cenovniku Telekoma Srbije koji se odnosi na Internet servis provajdere, cena Interneta od 10Mbps košta 3.187 evra, po srednjem kursu dok u isto vreme slovenački T-2 krajnjem korisniku preko optičkog kabla uvedenog direktno u stan istu uslugu naplaćuje 14 evra“, navodi on. Telekom Srbija 10 Mbps krajnjem korisniku naplaćuje 76.031,86 dinara (894 evra).

„Po našoj proceni, Srbija se nalazi na oko pet godina iza Hrvatske i oko osam godina iza Slovenije po stepenu razvijenosti Internet tehnologija i praktičnih primena u poslovanju“, kaže Srđan Šami, direktor prodaje u kompaniji MASSVision koja se bavi programiranjem Internet aplikacija i prezentacija. Ponuda u Srbiji je najbolja u velikim gradovima, gde se mogu pronaći sve moderne mogućnosti Internet povezivanja, dok se u manjim gradovima i dalje svodi na dial-up i eventualno wireless konekciju. U poslednje vreme Internet nude mobilni operateri, a kablovski Internet i ADSL veza su sve pristupačniji i kvalitetniji.

Otvaranje tržišta

„Mogućnosti za promene su tu, no fali malo entuzijazma, konkurencije, edukacije i primera dobre prakse“, kaže Šami. Mnoge prednosti povezivanja na širokopojasni Internet su poznate uglavnom ljudima koji se bave informacionim tehnologijama, dok je primera dobre prakse malih ili čak srednjih preduzeća iz nekih tradicionalnijih grana privrede mnogo manje. Šami kaže da su velika preduzeća preuzela modele poslovanja iz inostranstva, ali se uglavnom i dalje oslanjaju na (pre)skupa rešenja koje nudi Telekom, na primer na poprečne veze (parice) kao osnov komuniciranja sa poslovnicama, iako je Internet (čak i kod nas) mnogo jeftiniji.