"Sa Rumunijom ne planiramo potpisivanje međuvladinog sporazuma. Gazprom se jasno opredelio da će gasovod izaći na obalu Bugarske i Rumunija sigurno neće biti traznzitna zemlja", kazao je Miler novinarima.

Prema njegovim rečima, i dalje se razmatra izgradnja krakova Južnog toka do Rumunije, kako morskih, tako i po zemlji.

U blizini Viborga, na severozapadu Rusije, danas su počeli radovi na izgradnji gasovoda Severni tok koji treba da spoji Rusiju i Nemačku prolazeći ispod Baltičkog mora i da Evropu snabdeva ruskim gasom.

Gazprom je saopštio da 24. aprila planira da potpiše i poslednji međuvladin sporazum o izgradnji Južnog toka, čime će biti zaokruženo potpisivanje svih neophodnih dokumenta za njegovu gradnju. Najavljeno je da bi taj sporazum trebalo da bude potpisan sa Austrijom.

Sporazumi su već potpisani sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom i Hrvatskom.

Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.

Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2011. godini, a rok za završetak radova je kraj 2015. godine.

Srbija je prva osnovala zajedničko preduzeće sa Gazpromom za realizaciju projekta Južni tok, u kojem ruska kompanija ima 51 odsto kapitala.

Deonica gasovoda kroz Srbiju bi trebalo da bude duga 450 kilometara, s kapacitetom većim od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Vrednost investicije u taj deo gasovoda biće najmanje 700 miliona evra.