Prema prvim informacijama, tri bankarska službenika umrla su od gušenja dimom pošto su Molotovljevi kokteli ubačeni kroz razbijene izloge banke. U trenutku napada, u banci je bilo oko 20 ljudi.

Premijer Grčke Jorgos Papandreu je upozorio da će odgovorni za smrt dve žene i jednog muškarca biti privedeni pravdi. On je u Parlamentu rekao da su "demonstracije jedno, a ubistvo nešto sasvim drugo". Grčki parlament je danas popodne minutom ćutanja obeležio pogibiju troje ljudi tokom demonstracija.

Predsednik EU Herman van Rompej izjavio je u Briselu da duboko žali zbog tragičnog ishoda demonstracija u Atini. "Veoma smo zabrinuti zbog ekonomske situacije u Grčkoj. Ali, u ovom času, naše misli su usmerene na ljudske žrtve u Atini", rekao je Van Rompej na konferenciji za novinare.

Policija je procenila da u demonstracijama protiv novih mera štednje, koje predviđaju smanjenje penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru i dodatne poreze, učestvuje oko 30.000, dok očevici navode da se u Atini okupilo više od 50.000 ljudi.

U poslepodnevnim satima broj demonstranata se smanjio, ali su nastavili da pale kontejnere, dok policija odgovara suzavcem. Iznad centra Atine prostiru se oblaci dima.

Razbijeni su izlozi prodavnica, McDonald's restorana, knjižara i banaka i centralnoj aveniji Stadiu.

U Atini je grupa od 60 demonstranata pokušala da probije policijski kordon ispred Parlamenta, bacajući kamenice na policajce.

Predsednička garda, koja inače nepomično stoji ispred parlamenta, napustila je svoja mesta.

Nasilje je izbilo i na protestima u Solunu, gde su mlađi učesnici protesta polupali izloge prodavnica i restorana brze hrane.

U okviru današnjeg generalnog štrajka u znak protesta zbog najnovijih vladinih mera štednje, obustavljen je sav javni prevoz, ne rade prosveta, zdravstvo, državne službe, zatvoreni su muzeji i starine, uključujući Akropolj. Nema ni vesti jer štrajkuju svi mediji, dok su zatvorene sve prodavnice u zonama gde se demonstrira.

Grčka vlada je objavila nove mere smanjenja rashoda do kraja 2012. u visini od 30 milijardi evra, da bi osigurala zajam od Međunarodnog monetarnog fonda i zemalja članica evro zone.

Te mere podrazumevaju nova smanjenja penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru, kao i dodatne poreze na prihod i dodatu vrednost (PDV).

Sindikati i državnog, i privatnog sektora priznaju da je Vlada bila primorana da drastično smanji rashode da bi dobila paket pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda od 110 milijardi evra na tri godine, neophodan da se država izbavi iz dužničke krize.

Ali oni kažu da te mere nesrazmerno pogađaju Grke sa najmanjim primanjima.