Mirov je na radnom ručku s premijerima zemalja Zapadnog Balkana kazao da dobro što su Evropska unija i Međunarodni monetarni fond preduzeli odlučne mere da smire krizu na tržištu.

Predsednik EBRD-a je na godišnjoj skupštini te institucije u Zagrebu rekao da je ekonomski oporavak na vidiku, ali da će on biti dug i postepen, te da su zbog toga potrebni novi izvori rasta koji bi ga pospešili. Prema njegovim rečima, novi rast bi trebalo da bude utemeljen na razvoju lokalnih finansijskih tržišta, nastavku podrške malim i srednjim preduzećima, razvoju infrastrukture, učvršćenju regionalnih ekonomskih veza i borbi za energetsku efikasnost.

Tomas Mirov je dodao da je neophodno poboljšanje regionalne trgovinske razmene i istakao da je za čitav region ključna integracija u EU, ali i integracija regiona.

Radni ručak predsednika EBRD-a sa šest premijera zemalja Zapadnog Balkana se održava u okviru Godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj, na kojoj učestvje i delegacija Srbije predvođena predsednikom Vlade Mirkom Cvetkovićem.

Glavna tema tog dvodnevnog skupa je ekonomski oporavak, a učestvuje oko 2.500 državnika, bankara, privrednika i investitora i delegacije 63 članice EBRD-a koje predvode ministri finansija.

 

Mirov: Okončati potrošačke kredite u stranoj valuti

Evropske zemlje u procesu reformi treba postepeno da završe odobravanje potrošačkih kredita u inostranim valutama, smatra šef Evropske banke za obnovu i razvoj Tomas Mirov.

Postkomunističke države u Evropi imale su tokom finansijske krize veće probleme od ekonomija u razvoju u drugim krajevima sveta, a jedan od glavnih razloga je upravo visok obim potrošačkih kredita u inostranim valutama, koji je posle propadanja kursa nacionalnih valuta, zbog krize, doveo do značajnog poskupljenja tih kredita, prenose agencije.

"Uprkos tome što je integracija finansijskih tržišta, ukupno gledano, donela više koristi nego štete, ne možemo da zatvaramo oči pred štetnim posledicama te integracije", navodi se u govoru Mirova pripremljenom za godišnje zasedanje EBRD, koje danas počinje u Zagrebu.

"Finansijska integracija je dovela do toga da su neke zemlje ušle u prilično velike rizike. Takav trend se mora zaustaviti. Kraktoročno, nepokriveni potrošački krediti u inostranim valutama bi trebalo postepeno da se okončaju", dodao je Mirov. Prema njemu, zemlje u procesu reformi bi trebalo da se usmere na povećanje kredita u domaćoj valuti i da za to iskoriste podršku međunarodnih institucija, kao što je EBRD.