Tadić je otvarajući radni deo Samita centralne Evrope rekao da EU ne sme da odustane od integracije Zapadnog Balkana jer bi time sebi učinila nenadoknadivu štetu sebi.

On je rekao da se zbog ekonomske krize i nedovršene ratifikacije Lisabonskog ugovora u poslednjih nekoliko meseci stiče utisak da EU nije spremna da zemlje Zapadnog Balkana primi brzinom kojom bi one želele. "Zato je potrebno da zajednički izgradimo svest o tome da proširenje EU koristi svima, kako starim, tako novim i potencijalnim članicama EU", rekao je Tadić.

Podržana vizna liberalizacija

Predsednici 14 država podržali su danas na samitu proces vizne liberalizacije za zemlje Zapadnog Balkana, saopštio je danas predsednik Srbije Boris Tadić. On je na konferenciji za novinare po završetku prvog dela plenarnog zasedanja rekao da su svi predsednici dali podršku za ukidanje viza za sve zemlje koje to žele.

"Svi su se složili da i ta poslednja sankcija prema građanima Zapadnog Balkana treba konačno da se skine", naveo je Tadić.

On je dodao da su učesnici samita podržali i ideju o solidarnom nastupu i izradi regionalnog plana kako bi se otklonila energetska zavisnost, koja predstavlja veliku prepreku za razvoj zemalja.

Tadić je rekao i da su se predsednici saglasili da sporovi oko razgraničenja između pojedinih država treba da budu tretirani kao bilateralni sporovi, a ne kao prepreke na putu ka EU. On je dodao da zemlje regiona treba da iskoriste trenutno usporenje proširenja za uređenje svojih društava i istakao da će integracija u EU doprineti miru, stabilnosti i razvoju regiona.

Tadić je rekao da Srbija čini sve što je u njenoj moći da uhapsi preostala dva optužena pred Haškim tribunalom. "Uspešno ćemo završiti tu saradnju jer u Srbiji postoji puna politička opredeljenost i duboko uverenje da je ona pretpostavka vrednosnih reformi čitavog društva", rekao je on.

Tadić je rekao da Srbija, iako je pitanje Kosova uticalo na njene odnose sa zemljama regiona koje su priznale Kosova, ulaže napore da se problemi prevaziđu na dobrobit građana regiona.

On je naglasio je da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosovo i da će nastaviti da brani svoj integritet diplomatskim i političkim sredstvima.

Prema njegovim rečima, Srbija je danas nezaobilazan faktor stabilnosti na Balkanu i država građana koji se u njoj osećaju sigurno, ostvaruju ljudska i manjinska prava i neguju svoju kulturu i svoj identitet.

Ekonomija, energija i integracija, naglasio je Tadić, oblikovaće zajedničku budućnost regiona i one ne smeju biti izvor podela, posebno ne u regionu krize, kaže Tadić.

 

Mesić: EU je prirodni cilj celog regiona

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić rekao danas na Samitu 3E u Novom Sadu da je Evropska unija prirodni cilj i odredište svih zemalja regiona i da ne prihvata argument da je došlo do zamora od proširenja.

Mesić je rekao da je po tom pitanju optimista, uz pretpostavku da svaka država kandidat za članstvo u EU uradi svoj deo posla i ispuni uslove koji se postavljaju za članstvo. "Dvostruka merila ne bi smela da postoje jer bi poljuljala poverenje u Uniju, a mogla bi negativno da utiču i na bilateralne odnose kandidata koji ulaze pod različitim uslovima", naglasio je Mesić.

Tirk: Vojvodina pravi primer evropske regije

Predsednik Slovenije Danilo Tirk izjavio je da je Vojvodina, s više od 30 etničkih zajednica koje mirno žive u njoj, primer prave evropske regije i naveo zadovoljstvo što se samit održava u Novom Sadu.

Tirk je ponovio da je Slovenija snažan zagovornik proširenja EU na Zapadni Balkan i dodao da Ljubljana podržava što skoriju liberalizaciju viznog režima.

On je dodao da proširenje EU i njena konsolidacija predstavljaju procese koji ne isključuju jedan drugi, već da mogu da se odvijaju uporedo. Kriterijumi za članstvo u EU, podvukao je Tirk, moraju se ispuniti, a u tom procesu ključna je saradnja država sa Evropskom komisijom.

 

Ivanov: Pridruženja EU se ne smeju zaustaviti

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov izjavio je da pridruženja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ne smeju biti zaustavljena. "Mnogi od nas lično znaju kako je biti van evropskih institucija, van evropskih tržišta. Ne sme se zagovarati Evropa koja je ekskluzivna i zatvorena", rekao je Ivanov na samitu.

"Makedonija korača ka punom evropskom članstvu s čvrstim opredeljenjem i s pravom je ponosna što širi evropske i demokratske vrednosti iz srca Balkana", kaže Ivanov.

"Poruke optimizma i nade koje ćemo, nadam se, poslati sa ovog samita, jesu nešto što građani od nas očekuju", rekao je on.

 

Prvanov: Vratiti poverenje u ekonomski snažnu Evropu

Bugarski predsednik Georgi Prvanov rekao je da je glavni cilj regiona u ovom trenutku ne samo stavljanje pod kontrolu efekata ekonomske krize, već vraćanje poverenja građana u ekonomski snažnu Evropu koja će biti pokretač napretka.

Prvanov je naveo da je energetika prioritet Evrope jer je važan deo ekonomije i veza u promeni ekonomskih politika ka proširenju EU i integraciji Zapadnog Balkana.

Kačinjski: Nastaviti proces proširenja EU

Predsednik Poljske Leh Kačinjski podržao je napore zemalja Zapadnog Balkana u procesu evropskih integracija i poručio da proces proširenja Evropske unije ne sme da bude zaustavljen.

Kačinjski je rekao da Poljska razume napore balkanskih država jer se i sama 13 godina borila za to da uđe u EU. "Mi smo ušli u tu sobu, ali to ne znači da želimo da zatvorimo vrata za sobom. Ta soba je dovoljno velika i treba da je dostupna svima", poručio je Kačinjski.

On se založio za to da se Evropskoj uniji priključe i Ukrajina, Gruzija, a možda i Moldavija.

On je ocenio da je neoliberalni koncept ekonomskog uređenja došao do svojih granica. "Taj koncept je gotov, moramo da nađemo novi", ocenio je on.

 

Napolitano: Italija snažno za integraciju Zapadnog Balkana

Italijanski predsednik Đorđo Napolitano izjavio je da njegova zemlja snažno podržava integraciju Zapadnog Balkana u EU i dodao da njeno širenje ne može nikako dovesti do razvodnjavanja njene moći i uticaja.

"Smatramo da posle mračnog totalitarizma u Evropi imamo novu realnost, zbog čega je neophodno omogućiti zajedničku gradnju poverenja", rekao je Napolitano i dodao da budućnost EU treba bazirati na Lisabonskom ugovoru.

On je podvukao da moderna Evropa nije samo jedinstveno tržište, već zajednica koja se zasniva na vladavini prava, socijalnim pravima i poštovanju ljudskih i manjinskih sloboda. Zbog svega toga, neophodno je da ostane snažna kao celina jer u suprotnom neće biti privlačna ni budućim kandidatima za članstvo.

 

14 zemalja, tri teme

Predsednici 14 zemalja centralne Evrope okupili su se danas u Novom Sadu na samitu o prevazilaženju tzv. izazova 3E. Lideri razgovaraju o ekonomiji, energetici i evro-integracijama.

Tokom samita će biti brojnih bilateralnih sastanaka.