Predsednik suda Hisaši Ovada iz Japana je na početku zasedanja ukratko sumirao tok postupka.

Šef delegacije Srbije, ambasador Srbije u Francuskoj Dušan Bataković, rekao je u sudu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti s međunarodnim pravom i rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Bataković je naglasio da su proglašenjem nezavisnosti vlasti u Prištini ugrozile međunarodni pravni poredak zasnovan na suverenitetu i teritorijalnom integritetu država i održavanju mira.

Nelegalno proglašenje nezavisnosti Kosova je pokušaj da se ukinu međunarodni pravni režim i administracija u Pokrajini, uvedeni rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, podvukao je Bataković. "SB UN nije ukinuo suverenitet Srbije na Kosovu, na šta nije imao ni pravo, već je rezolucijom 1244 naglasio da je neophodno očuvati suverenitet i teritorijalni integritet na Kosovu. Budući status Kosova, po rezoluciji, trebalo je odrediti pregovorima i političkim rešenjima", kazao je Bataković.

Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova je stoga izazov međunarodnom pravnom poretku, upozorio je on. "Uprkos flagrantnom kršenju njenog suverenita i teritorijalnog integriteta koje predstavlja ta deklaracija, Srbija je odlučila da na nju reaguje na miran i legalan način i spremna je da pregovorima i dalje traži kompromisno rešenje s kosovskim Albancima”, predočio je Bataković.

Kako je rekao, Srbija će istrajati u upornoj odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ali će biti fleksibilna u traženju rešenja, rekao je Bataković. Priliku za nalaženje kompromisnog rešenja nastavkom pregovora ne treba propustiti i to je i dalje stav Srbije.

Pitanje koje je u oktobru prošle godine Međunarodnom sudu pravde postavila Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasi da li je nezavisnost koju su proglasile privremene institucije samouprave na Kosovu u skladu s međunarodnim pravom. Odgovore na to pitanje sudu će od danas do 11. decembra ponuditi predstavnici 28 država i vlasti u Prištini.

     

Prvog dana rasprave argumente će izložiti pravni zastupnici Srbije i vlasti u Prištini. Sud je stranama odredio po tri sata za obrazlaganje stavova.

Početku rasprave prisustvovaće ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, a sudijama će se obratiti i zamenik šefa delegacije Saša Obradović, eksperti za međunarodno pravo Malkolm Šo iz Velike Britanije, Marsel Koen iz Švajcarske i Andreas Cimerman iz Nemačke.

Delegaciju Prištine predvodi ministar spoljnih poslova Skender Hiseni, a pravne argumente u korist nezavisnosti Kosova izložiće britanski advokat Majkl Vud.

 

Jeremić se nada da će sud obraniti međunarodno pravo

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izrazio je danas u Hagu nadu da će Međunarodni sud pravde stati u odbranu prava Srbije na očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Posle nastupa delegacije Srbije u raspravi o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u haškoj Palati mira, Jeremić je ocenio da su na strani Srbije "međunarodno pravo, istorijska pravda i dve trećine sveta".

"Naš je argument da je nedozvoljivo u 21. veku protiv njene volje rasparačavati miroljubivu, međunarodno priznatu demokratsku zemlju, članicu UN. Ako je to dozvoljeno u 21. veku, onda je sve dozvoljeno. Ja se nadam da će se pokazati da nije tako i da će Međunarodni sud pravde stati u odbranu fundamentalnih principa međunarodnog prava, među kojima je i pravo na očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država", izjavio je Jeremić.

On je dodao da je pred Srbijom "i dalje velika borba". Nju "ne smemo i nećemo izgubiti ako ostanemo istrajni i mudri i, što je najvažnije, jedinstveni", rekao je Jeremić.

Srpski ministar inostranih poslova je pozvao na državno jedinstvo, jedinstvo građana i državnih organa, kao i svih političkih partija i naroda.  "Danas smo u Hagu, sutra ćemo biti u Njujorku, preksutra na nekom drugom mestu gde bude trebalo, na svakom mestu i u svako vreme borićemo se za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije - do konačne pobede. Kosovo je bilo, danas jeste i Kosovo će biti sastavni deo Srbije", zaključio je Jeremić.    

 

Dačić: Čeka nas teška borba u Hagu

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je danas da će rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova biti "teška borba jer se Srbija bori s teškim protivnikom". 

On je rekao da bi svaka odluka koja bi legalizovala jednostrano proglašenje nezavisnosti unela "rasulo u međunarodni sistem". 

"Ovo je važno državno i nacionalno pitanje i bitno da Srbija izađe sa pravim argumentima kojima se osporava legalnost načina na koji je moguće proglasiti secesiju. Svaka odluka koja bi legalizovala takav čin, unela bi rasulo u međunarodni sistem", rekao je Dačić.

 

Hiseni:Nezavisnost Kosova nepovratna

Predstavnik vlasti u Prištini Skender Hiseni rekao je danas pred Međunarodnim sudom pravde da je "nezavisnost Kosova nepovratna" i da deklaracija kojom je ona proglašena u februaru prošle godine nije suprotna međunarodnom pravu.  

Na početku popodnevne rasprave o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru prošle godine, Hiseni je naglasio da je "nezamislivo" da se "sat vrati unazad", obnovom pregovora o statusu na zahtev Srbije koja ne želi da prihvati nezavisno Kosovo. Po rečima Hisenija, to bi unazadilo stanje u regionu i "moglo bi voditi novom ratu".

Hiseni je sugerisao da je nezavisnost Kosova proizašla iz pregovaračkog procesa koji je vodio izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari, te da je njeno proglašenje bilo deo "Athisarijevog rešenja" kosovske krize.  

"Nezavisnost Kosova je nepovratna... i neće biti vraćanja na staro, jer bi to bilo protivno regionalnom miru i stabilnosti kojima je Kosovo mnogo doprinelo", ocenio je Hiseni, koji je ministar spoljnih poslova u vladi u Prištini. Deklaraciju o nezavisnosti Kosova, Hiseni je nazvao "ostvarenjem volje naroda Kosova da odluči o svojoj budućnosti".

Međunarodne snage i UNMIK pripremale su, po Hiseniju, od 1999. Kosovo za nezavisnost, a Euleks posle proglašenja nezavisnosti pomaže izgradnju vladavine prava.  

Po rečima Hisenija, uprkos patnjama koje su narodu Kosova u prošlosti nanele vlasti u Beogradu - a koje su opisane u presudi Haškog tribunala u procesu Milanu Milutinoviću i saoptuženima - Priština "i dalje želi dobre odnose sa Srbijom".

Kosovske vlasti pozdravile bi razgovore sa Srbijom o praktičnim pitanjima, na ravnopravnoj osnovi između dve suverene, susedne države", ali ne moze prihvatiti pregovore koje bi u pitanje dovele nezavisnost Kosova, naznačio je Hiseni. 

Hiseni je istakao da je Priština posvećena izgradnji demokratskog, multinacionalnog društva u kojem će manjine biti zaštićene, primećujući da je povećano učešće Srba na novembarskim izborima, uprkos pozivima na bojkot iz Beograda, "ohrabrujući znak".

Pravni zastupnik vlasti u Prištini Majkl Vud izjavio je danas pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da je deklaracija o nezavisnosti Kosova bila "prirodan ishod" političkog procesa koji je pokrenuo Savet bezbednosti UN.

"Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila iznenadna, ni nasilna, a kamoli suprotna međunarodnom pravu. Ta deklaracija bila je prirodan ishod političkog procesa koji je Savet bezbednosti UN pokrenuo 2005, a koji je okončan 2007", ocenio je Vud u nastavku rasprave o legalnosti te deklaracije pred najvišim sudom UN.

Taj zaključak britanski pravnik je izveo iz pretpostavki, toka i ishoda pregovora o statusu Kosova koje su predstavnici Beograda i Prištine vodili uz posredovanje izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija. 

Vud je naveo da je međunarodna zajednica, kao osnovu za pregovore odredila da je "status kvo na Kosovu neodrživ"; "da nema povratka na stanje pre marta 1999", odnosno na neprikosnovenu vladavinu Srbije, kao i da proces može biti priveden kraju "i bez saglasnosti jedne strane".

Prema Vudovim rečima, Ahtisari, kome su generalni sekretar UN i Savet bezbednosti poverili vođenje pregovora za iznalaženje rešenja, preporučio je "međunarodno nadgledanu nezavisnost Kosova" pošto je zaključio da su pregovori posle dve godine "iscrpljeni".  

Vud je naglasio da nezavisnost Kosova ne može biti presedan za druge regione u svetu zato što je i po Ahtisarijevom zaključku "Kosovo jedinstven slučaj i zahteva jedinstveno rešenje".

Zastupnik Prištine sugerisao je da je pravo kosovskih Albanaca da proglase nezavisnost proisteklo iz dugogodišnje represije vlasti u Beogradu, a koja je kulminirala "humanitarnom katastrofom 1998-99".  

Vud je tvrdio da su masovna kršenja ljudskih prava kosovskih Albanaca, uključujući brojna ubistva i proterivanje stotina hiljada civila, počinjena u okviru "hotimičcne politike vlasti" Srbije i tadašnje SR Jugoslavije.

Nasuprot tvrdnjama delegacije Srbije da su državne snage bile uključene u borbu protiv albanskih terorista, Vud je naglasio da bi se ta kampanja "pre mogla nazvati opštim napadom na Albance".