Jurakić je rekla da precizne podatke o tome koliko industrija ulaže u zaštitu životne sredine nemaju, ali da Fond radi na tome. „Osnovni teret kad su u pitanju ulaganja u životnu sredinu podneće privreda, posebno velike kompanije“, rekla je Jurakić.

Ona je dodala i da Nacionalna strategija o upravljanju otpadom koja na usvajanje čeka od prošle godine, još nije usvojena. Najveći prioritet u finansiranju Fonda u 2010. i dalje ostaje rešavanje problema upravljanja čvrstim komunalnim otpadom. Namenjena sredstva Fonda za 2010. za finansiranje projekata su 10,6 milijardi dinara.

Poželjan nivo investicija u zaštitu životne sredine u zemljama Evropske unije trebalo bi da se kreće između dva i tri odsto BDP-a, a svetski rekorder po tim ulaganjima u 2008. bila je Koreja koja je izdvojila 5,14 odsto BDP-a za zelene tehnologije, rečeno je na okruglom stolu.

Govoreći o rezultatima i iskustvima Fonda za zaštitu okoliša Hrvatske Vinko Mladineo, direktor tog Fonda rekao je da su do danas za 3.602 projekta odobrili sredstava u visini 826 miliona dolara. „Na putu ka integracijama u Evropsku uniju, Hrvatskoj nije otvorila još dva poglavlja, pravosuđe i zaštitu životne sredine jer su najzahtevnija. Isto čeka i Srbiju“, rekao je on.