“Ne postoje pouzdani podaci da je Srbija izašla iz krize, ali ima indikatora da se to ove godine može očekivati”, istakao je Cvetković.

On je kao primer naveo da je u januaru industrijska proizvodnja porasla za 3,7 odsto, a izvoz u prva dva meseca ove godine za 31 odsto. Sa druge strane, uz ove pozitivne, postoje i negativni signali, a to je pre svega smanjenje priliva sredstava u budžet.

“U prva dva meseca prihodi su bili za 8,5 odsto manji od planiranih. To je značajan pad prihoda u odnosu na očekivane i ako se to ne promeni očekuju nas problemi”, rekao je Cvetković.

Cvetković je istakao da se Vlada suočava pre svega sa problemima koji proističu iz konfliktnih ciljeva i konfliktnih interesa. Kao primer naveo je da Vlada ove godine ima za cilj da poveća tražnju, a u isto vreme mora da smanjuje javnu potrošnju.

     

„To su konfliktni ciljevi i zato moramo da nađemo balans među njima“, istakao je Cvetković.

Kao drugi primer konfliktnih ciljeva, Cvetković je istakao cilj Vlade da olakša socijalni položaj ljudi u Srbiji, a to podrazumeva rast plata, dok je u isto vreme jedan od ciljeva restrukturiranje budžeta, tako da kapitalni deo u budžetu bude veći na konto potrošnje.

„Nijedna ekonomomska politika koja ne vodi računa o socijalnim aspektima ne može biti uspešna i u suštini se svodi na Darvinovu teoriju po kojoj opstaju samo najjači, dok oni najslabiji propadaju. To za Vladu Srbije nije prihvatljivo“, rekao je Cvetković.

Trodnevni forum, sedamnaesti, okupio je više od 400 učesnika, od kojih će 80 govoriti na skupu koji za temu ima period posle krize i to kako se pozicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize.

Među učesnicima skupa koji organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije su ministri u Vladi Srbije, predstavnici državnih institucija, ekonomisti, privrednici i ambasadori nekoliko najrazvijenijih zemalja.