On je naveo da od 2003. godine, kad je u Srbiji omogućena kupovina na lizing, na taj način nabavljeno između 50.000 i 60.000 vozila.

"Ukupno je vraćeno tri odsto vozila prodatih na lizing, što je manje nego u zemljama u okruženju, gde je taj procenat od sedam do deset odsto", istakao je Baša.

Sve veća zakašnjenja u izmirivanju obaveza prema lizing kompanijama posledica su, prema njegovim rečima, ekonomske krize koja utiče na nelikvidnost firmi i gubitka radnih mesta.

Učešće vozila u nabavkama na lizing je oko 70 odsto, a približno isti udeo imaju putnička i komercijalna vozila. Lizing kompanije su prinuđene da češće raskidaju ugovore sa pravnim licima nego sa građanima.

"Lizing kompanije pokušavaju da se dogovore sa korisnicima lizinga i da im produže rokove za otplatu dospelih rata, a krajnja mera je oduzimanje predmeta lizinga", naglasio je Baša.

U slučaju vraćanja automobila, kao i bilo kog drugog predmeta uzetog na lizing, lizing kompanije ne vraćaju uplaćene depozite i rate, a najčešće naplaćuju i kaznene penale.

U Srbiji posluje 17 lizing kompanija sa kojima su, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, preduzeća i građani krajem januara ove godine imali potpisanih više 14.292 ugovora. U isplati dospelih rata kasnilo je 1.789 korisnika lizinga.