"Postavlja se pitanje hoće li Srbija biti pravno društvo u kome će njeni građani biti zaštićeni, ili će biti hronično pogađana destabilizacijom, kriminalom i svim onim što urušava pravni poredak. Ja mislim da nemamo alternativnu politiku i da je bezrezervna borba protiv organizovanog kriminala obaveza čitavog državnog vrha", rekao je Tadić u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, akcija protiv organizovanog kriminala, posebno protiv narko kartela, po razmerama i značaju može da se poredi samo sa akcijom "Sablja", jer se tu ne radi samo o odbrani države, nego o budućnosti čitavih generacija, o budućnosti svakog deteta u Srbiji.

"Srbija, prosto, ne može dopustiti širenje organizovanog kriminala, naročito šverca narkotika kao najopasnijeg sa stanovišta društvenih interesa. Taj kriminal mora biti razbijen", poručio je Tadić.

On je podsetio na činjenicu da su narko karteli u nekim zemaljama ušli u državnu strukuturu i destabilizovali državni poredak.

"Bilo je i ovde pokušaja te vrste, zato što se radi o grupacijama koje imaju ogromnu količinu novca u kešu i velike 'investicije'. Poslednje zaplene imovine svedoče o tome da su te grupacije narko novac prale 'investirajući' ne samo u svoja lična zadovoljstva, vlastite kuće i imanja, već i u turizam, u proizvodnju, u distribuciju štampe. Trebalo je samo da doživimo da počnu da 'investiraju' u zdravstveni sistem i obrazovanje, pa da počnu da preuzimaju i samu strukturu države i samu strukturu društva. To država Srbija neće dozvoliti ni po koju cenu, i ta odluka je konačna", rekao je predsednik Srbije.

Iskorenjivanje organizovanog kriminala, pored izgradnje infrastrukture, on lično, kako je objasnio, vidi kao jednu od svojih najvažnijih misija na mestu predsednika Srbije: "Nema nikakve šanse da odustanem. To predstavnici organizovanog kriminala veoma dobro znaju".

Povodom informacija u pojedinim medijima da Stanko Subotić Cane duguje novac Šarićevom kartelu i da se u kriminalnim krugovima pravda da nema novca zato što su ga "opljačkali" tajkuni u Srbiji, pa i neki političari, uključujući i njega samog, Tadić je rekao da će svi optuženi za teška krivična dela imati izvanrednu priliku da sve to potanko objasne kada se nađu pred sudom.

"U sadašnjim okolnostima mnogi će se naći na meti optužbi onih kojima je u interesu da kleveću. Ne bi me iznenadilo da se iz kriminalnih krugova pokuša i sa blaćenjem novinara, javnih ličnosti, i naravno, predstavnika državnih institucija, svih onih koji predstavljaju opasnost za kriminalce. Najave koje pominjete samo potvrđuju to očekivanje. Najvažnije je da mi imamo odlučnu akciju, da je sprovedemo do samog kraja, do sudskih procesa i da nakon toga svi znaju ko je šta činio. Da li je neko švercovao cigarete, da li je neko švercovao kokain, heroin. Da saznamo ko je ubijao ljude, ko se okoristio nelegalnim novcem, ko se bavio pranjem tog novca", objasnio je Tadić.

Dijalog za rešenja problema na Kosovu

Komentarišući ocene da Srbija po pitanju Kosova i Metohije treba da prizna faktičko stanje na terenu, Tadić je podsetio da ima više različitih realnosti na terenu. Jedna je da Albanci na Kosovu ne žele da žive pod suverenim krovom države Srbije, dok je druga realnost da Srbi na Kosovu ne žele da žive pod suverenim krovom takozvanog nezavisnog Kosova.

Stoga se do kompromisnog i održivog rešenja može doći samo uvažavanjem interesa obeju strana.

"Spremni smo da posle odluke MSP-a, dijalogom dođemo do kompromisa“, rekao je predsednik Srbije.

Kandidati za EU do kraja godine

Kada je reč o procesu evropskih integracija, Tadić je ocenio da je moguće da Srbija postane kandidat za članstvo u EU krajem ove ili početkom iduće godine, ukoliko uslov okončanja saradnje sa Haškim tribunalom do tada bude ispunjen.

"Čekaju nas teške reforme i to u uslovima ozbiljne, izuzetno teške i bolne ekonomske krize. Ali, Srbija će uspeti u svojim namerama, jer su njeni građani svoju odluku o članstvu Srbije u EU doneli i ništa ih ne može sprečiti da po kvalitetu života i standardu budu rame uz rame sa svim evropskim narodima", zaključio je srpski predsednik.