Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić položio je venac na brdu Straževica kod Rakovice na spomenik poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije.

Nakon polaganja venca, Dačić je novinarima rekao da bombardovanje iz 1999. godine ne sme da se zaboravi i da iz tog događaja treba izvući pouke za budućnost.

   

On je posebno naglasio obavezu države da brine o potrebama porodica poginulih pripadnika vojske i policije, ali i civila koji su stradali u 78 dana bombardovanja.

Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić izjavio je da je za njega, bez ikakve dileme, NATO bombardovanje predstavljalo zločin prema građanima SRJ i podsetio na brojne ljudske žrtve i materijalna razaranja koje je država podnela 1999. godine.

U obraćanju prisutnim članovima porodica poginulih, pripadnicima Vojske Srbije (VS) i učenicima osnovnih škola iz Rakovice, komandant 210. bataljona veze VS potpukovnik Aleksandar Jelić je podsetio da su na tom mestu 27. marta stradali u eksploziji rakete NATO avijacije zastavnici Vladimir Vujović i Vlastimir Lazarević, koji su popravljali antenski sistem.

 

Đilas položio venac na spomenik „Zašto“

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas položio je danas  venac na spomenik "Zašto" u Tašmajdanskom parku, podignut u znak sećanja na radnike Radio-televizije Srbije koji su poginuli u bombardovanju 1999. godine.

Vence su položili i generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić i porodice stradalih.

   

Žanka Stojanović, ispred porodica poginulih radnika, podsetila je da je prošlo jedanaest godina “bola i borbe za priznavanje istine države koja je zločinački ubila 16 ljudi”.

Ona je kazala da su “prava adresa” za odgovore predsednik Srbije Boris Tadić, ministar odbrane Dragan Šutanovac i specijalni tužilac Miljko Radisavljević.

“Pred njima je preko stotinu dokaza i ako neće da obnove proces neka ga prošire i neka izađu sa priznanjem onoga što je učinjeno”, zahteva Žanka Stojanović.

 

Šutanovac i Miletić položili cveće u Valjevu

Polaganjem venaca na spomenik pilotu Milenku Pavloviću i žrtvama iz Kolubarskog okruga u Valjevu danas je obeležena 11. godišnjica početka vazdušnih udara NATO-a na SRJ u proleće 1999. godine.

Vence su položili ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Miloje Miletić, komandant RV i PVO brigadni general Ranko Živak, delegacije Kolubarskog okruga i opština valjevskog kraja, porodice poginulih, pripadnici MUP-a Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

   

Ministar Šutanovac je u izjavi novinarima ocenio da su udari NATO avijacije bili posledica loše politike i katastrofalno loše odluke o bombardovanju Srbije, koji su doveli do velikih razaranja u Srbiji i velikih žrtava.

Takođe, došlo je do toga da se Srbija našla u situaciji da bude neprijatelj svojim saveznicima iz Prvog i Drugog svetskog rata, dodao je Šutanovac.

On je dodao da je danas odata pošta pilotu Milenku Pavloviću kao simbolu otpora, simbolu svih heroja koji su dali život za slobodu Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu, kao simbolu svih onih koji su i danas spremni da daju život za slobodu Srbije.

"Srbiju danas vidimo kao savremeno i moderno društvo, kao zemlju u integracijama, članicu Evropske unije, kao zemlju koja želi da svoje heroje promoviše u fabričkim halama, u školi, na poslu i u drugim takmičenjima, kao zemlju koja želi da obezbedi stabilnost i mir kako u regionu, tako i putem mirovnih misija širom sveta", rekao je Šutanovac.   

Napadi su počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20.00, na osnovu naređenja generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999.

U bombardovanjima su teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. O šteti tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti procenile su štetu na oko 100 milijardi dolara i tražile nadoknadu od članica NATO-a, dok je G17 štetu procenila na 29,6 milijardi dolara.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 9. juna, potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je dan kasnije usvojio rezoluciju. Kumanovski sporazum je precizirao povlačenje snaga Vojske Jugoslavije sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa. U sastavu KFOR na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od kojih 30.000 iz članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 10.000.

Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u Pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.

U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.

U Beogradu i drugim gradovima u Srbiji su se danas oglasile sirene, koje su emitovale znak za prestanak vazdušne opasnosti.

   

Patrijarh služio pomen žrtvama NATO bombardovanja

Patrijarh Irinej služio je danas u Beogradu u Crvki Svetog Marka parastos poginulim u NATO bombardovanju 1999. godine, za koje je rekao da su stradali samo zato što su pripadali srpskom narodu.

   

"Jedina im je krivica bila što su pripadali srpskom pravoslavnom narodu. To je bila njihova krivica i zato su postradali, a časno su branili svoje ime i obraz po ugledu na svoje pretke ...", kazao je patrijarh nakon pomena "mnogobrojnim nevinim ljudima, ženama, deci i vojnicima" stradalim tokom 78 dana NATO bombardovanja.

"Od tih bezumnih ljudi u bezumnom vremenu stradao je jedan narod koji je iznad svega cenio slobodu, kome je sloboda često više od hleba", rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Patrijarh je podsetio da su sve te nevine žrtve postradale na braniku svoje otadžbine, okrenuti svojoj domovini, domu i svetinjama.

Pomenu su pored nešto više od dve stotine građana pisustvovali i ruski ambasador Aleksandar Konuzin, ministar vera Bogoljub Šijaković, kao i njegov bivši kolega Radomir Naumov.

Venci i sirene u Nišu

Na dva spomenika poginulima u bombardovanju 1999. godine na Univerzitetskom trgu u Nišu vence su položili predstavnici grada, porodice žrtava, predstavnici boračkih udruženja, Vojske Srbije, policije i Nišavskog okruga.

Ispred spomen-kapele na trgu kod zgrade Univerziteta u Nišu pomen je služilo sveštenstvo Niške eparhije, a sirene su emitovale signal za prestanak vazdušne opasnosti.

Posle 11 godina od bombardovanja, u Nišu je većina porušenih objekata obnovljeno mada su tragovi napada kasetnim bombama još uvek vidljivi u delu grada koji je bio na meti tih bombi.

Oštećenja na fasadama kuća od kasetnih bombi još uvek se vide u delu Niša kod zgrade Univerziteta na koji je sedmog maja 1999. godine oko 11.30 izručen tovar sa kasetnim bombama.

Kasetne bombe bačene su osim pored zgrade Univeriziteta i gradske pijace istog dana i u krug Kliničkog centra. U tim napadima poginulo je 15 osoba a više od 40 je ranjeno.

Kasetne bombe na Niš bačene su i 12. maja 1999. godine na naselje Duvanište kada je povređeno 11 osoba. Na Niš je u 11 nedelja bombardovanja ispaljeno oko 300 projektila u 48 napada, od čega je poginulo 34 ljudi, a preko 200 je teže i lakše ranjeno.

Prvi napad na Niš bio je 25. marta 1999. godine kada je u 3.30 bombardovan vojni aerodrom, kasarna Mija Stanimirović i ambulanta u kasarni "Stevan Sinđelić". 

   

Izložba fotografija u znak sećanja na bombardovanje

Demokratska stranka Srbije (DSS) priredila je danas ispred restorana "Ruski car" u Beogradu izložbu fotografija kao sećanje na dan kada je NATO alijansa, pre tačno 11 godina, počela da bombarduje Srbiju.

Ukupno 43 fotografije su postavljene na montažnoj, žičanoj ogradi, i na njima su dokumentovana stradanja ljudi i materijalna šteta usled 78-dnevnog bombardovanja.

   

Potrpredsednik DSS Miloš Aligrudić je rekao pred oko 50 okupljenih članova i simpatizera stranke da izložba treba da "podseti na NATO agresiju iz 1999. godine, koja je bila protivpravna, nasilnička i ubilačka" i tokom koje je pokušana "otmica dela teritorije Srbije".

Prema njegovim rečima "svojevrsna okupacija" Kosova i Metohije još traje, kao i "pritisak da se Srbija liši" tog dela svoje teritorije, i stoga "ne treba biti saučesnik u razbijanju" Srbije.

Potpredsednica DSS Milica Radović je rekla da je tokom bombardovanja Srbije "pokušano stvaranje NATO države na Balkanu" uz "gaženje međunarodnog prava i stravične zločine", i da se DSS zbog toga izjašnjava protiv ulaska u Alijansu i traži da Srbija ostane vojno neutralna.