Stamenković je rekao da su efekti subvencionisanih kredita za građane na industrijsku proizvodnju i privredni rast u najmanju ruku neizvesni i da je oživljavanje inflacije mnogo verovatnije nego podizanje privredne aktivnosti. “Iako su krediti namenjeni kupovini domaće robe, usled visoke uvozne zavisnosti proizvođača, eventualno veća proizvodnja značila bi i veći uvoz. Deo gotovinskih kredita će bit utrošen na turistička putovanja u inostranstvo i kupovinu deviza, što je ekvivalentno uvozu robe”, rekao je Stamenković.

Autori MAT-a, prema Stamenkovićevim rečima, smatraju da je ponovno prebacivanje težišta ekonomske politike na potrošnju izuzetno štetno i da subvencionisani krediti za građane neće pomoći ostvarivanju ciljeva ekonomske politike u 2010, niti će postaviti osnove za novi model ravnoteže privrede.

On je rekao da je jedini način da se ispuni očekivanje Vlade da će krediti i ojačati dinar taj što će na dugi rok doprineti deevroizaciji, ali da ne vidi kako drugačije povećana količina domaćeg novca može ojačati dinar.

Stamenković je naveo da statistički podaci za februar nisu ohrabrujući u pogledu rasta proizvodnje i privredne aktivnosti jer je industrijska proizvodnja slabija nego u januaru i rezultat je poboljšan samo u nekim oblastima, koje su orijentisane ka izvozu.

Proizvodnja gvožđa i čelika je skoro uvodstručena u odnosu na početak prošle godine, povećana je proizvodnja obojenih metala, a nešto blaži rast beleži i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. S druge strane, proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića je na nivou iz prošle godine, a opada proizvodnja gume i plastike, kao i proizvodnja mašina i uređaja, naveo je Stamenković. Takođe, dodao je on, ne ohrabruju ni podaci o proizvodnji nemetalnih minerala u koje spada i cement jer govore o slabom prilivu investicija.

Vrednost uvoza je i dalje manja nego u istom periodu prošle godine, ali je sudeći po prihodima od PDV-a i carina na uvoznu robu, verovatno da će u martu uvoz zabeležiti porast u odnosu na isti mesec 2009, kazao je Stamenković.

Prosečna zarada u februaru je bila osam odsto u odnosu na januar, što je, kako objašnjavaju autori MAT-a, pre svega, posledica povećanja isplate u delu državnih službi.

Stamenković je naveo da je na mesečnom nivou, januarska inflacija iznosila 0,5 odsto, a februarska 0,3 odsto. Međutim, za razliku od januarske inflacije koja je, pre svega, proizvod povećanja regulisanih cena, u februaru jedna trećina rasta otpada na tržišne cene. “To ukazuje da moguće jačanje inflatornih pritisaka jer tražnja ne opravdava rast cena”, rekao je Stamenković i dodao da se takva tendencija može očekivati i u narednim mesecima.