Diana Dragutinović je na promociji publikacije Poreska politika u Srbiji: Pogled unapred, koju su objavili Fond za razvoj ekonomske nauke i Agencija SAD za međunarodni razvoj, rekla da je Srbiji neophodna sveobuhvatna fiskalna reforma, koja bi obuhvatila i prihodnu i rashodnu stranu javnih finansija.

Odgovarajući na pitanje novinara o prvim potezima u vezi s reformama koje predlaže, ona je rekla da poreska reforma ne bi trebalo da bude postupna, već da se sprovede relativno brzo, u jednom koraku, kako bi se u isto vreme radna snaga učinila jeftinijom i podstaklo zapošljavanje. “Što pre počnemo, veće su šanse da podstaknemo proizvodnju i zapošljavanje“, dodala je ona.

Diana Dragutinović je ocenila da je u uslovima visoke evroizacije domaće ekonomije domet monetarne politike ograničen i da je fiskalna politika najmoćnije i najefikasnije sredstvo u rukama kreatora makroekonomske politike.

Ona je dodala da ministarstvo finansija već radi na reformama u domenu rashoda, kroz ekspertsku grupu koja radi na izradi Zakona o fiskalnoj odgovornosti, a na strani prihoda na sveobuhvatnoj poreskoj reformi.

Majk Harvi, šef Misije USAID-a, ocenio je da su mnogi bili iznenađeni da je Srbija prošla bolje nego neki njeni susedi, ali da je sada potrebno doneti i teške odluke. On je istakao da za povećanje konkurentnosti Srbije u odnosu region potrebno povećati proizvodnju i izvoz, uz istovremeno smanjenje udela uvoza u potrošnji, i da je za ostvarenje tog cilja, koje je važno za prelazak Srbije na novi model rasta, važno kakva će biti poreska politika.

Povećati poreze na uvoz, smanjiti na proizvodnju i izvoz

Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta Vlade, rekao je da publikacija nudi konkretne predloge koji mogu biti osnova za razgovor o fiskalnoj reformi, pošto se ciljevi kao što su održiv ekonomski rast, privlačenje investicija i povećanje međunarodne konkurentnosti srpske privrede mogu ostvariti različitim kombinacijama poreskih stopa.

Autori publikacije zalažu se, između ostalog, za povećanje poreskog opterećenja uvoza i potrošnje i smanjenje dažbina na proizvodnju i izvoz, što bi trebalo da doprinese smanjenju deficita u spoljnoj trgovini.

Reforma predviđa i veću pravičnost u oporezivanju dohotka i imovine, ali i jednostavniju poresku administraciju, zbog velikog broja izuzetaka, što se odražava i kroz povećanje troškova.

Smanjenje poreskog opterećenja zarada, kako je objasnio, smanjila bi cenu rada i tako podstakla investicije u Srbiju, posebno u radno intenzivne grane, povećala konkuretnost cenu domaćih proizvoda u izvozu kroz niže cene, i smanjila rad na crno.

S druge strane, da rasterećenje zarada ne bi proizvelo veći deficit u budžetu, autori studije zalažu se za povećanje poreza na potrošnju, pre svega PDV-a, ali i progresivnije oporezivanje zarada.

Povećanje PDV-a bi prema Arsićevim rečima, jednokratno verovatno podiglo cene, ali bi u uslovima recesije, teret uglavnom većeg PDV-a više pao na privredu, nego što bi se nepovoljno odrazio na životni standard građana.

Autori smatraju da bi smanjenje doprinosa na socijalno osiguranje za trećinu snizilo BDP 3,6 odsto, dok bi povećanje PDV-a sa osam na 12 odsto, odnosno sa 18 na 22 odsto, uvećalo BDP 2,5 odsto. Dodatnih 1,1 odsto BDP-a, koliko je potrebno za fiskalnu ravnotežu, ostvarilo bi se kroz povećanje poreza na zarade sa 12 na 20 odsto i uvođenjem progresivnog smanjenja zarada, kroz istovremeno povećanje neoporezivog dela na 16.500 dinara.