Direktor "Župe" Miroslav Milojević rekao je da je odluka o restruktuiranju od presudne važnosti jer obezbeđuje da to preduzeće ne uđe u stečajni postupak.

Odluka o restruktuiranju "Župe" usledila je nakon što je krajem 2009. godine neuspešnim proglašen i četvrti tender za prodaju te nekada uspešne kruševačke kompanije koja je jedini proizvođač hlora u Srbiji.

Privatizacija "Župe" traje od 2002. godine, kada je posle neuspešnog tendera usledila prodaja, a potom raskid kuprodajnog ugovora i prelazak u većinsko vlasništvo Akcijskog fonda, a potom još dva neuspešna tendera.

To preduzeće je na drugom tenderu, 2003. godine, za 3,8 miliona evra prodata beogradskoj kompaniji "Vektra M", koja se obavezala da će u narednih pet godina u proizvodnju investirati oko šest miliona evra.

Nakon višemesečnih štrajkova zaposlenih i sprovedenih kontrola poštovanja ugovornih obaveza, Agencija za privatizaciju je krajem 2005. godine raskinula ugovora o prodaji 70 odsto kapitala "Župe", nakon čega je preduzeću ostalo 11 miliona evra duga, a ta privatizacija je proglašena najlošijom u Srbiji.

Usledila su još dva neuspešna pokušaja tenderske privatizacije, a u međuvremenu je kroz socijalne programe fabriku napustilo skoro 700 radnika, a ta kruševačka fabrika trenutno zapošljava 470 ljudi.

Početkom ove godine je, zahvaljujući 120 miliona dinara kreditnih sredstava Fonda za razvoj, u "Župi" ponovo pokrenuta proizvodnja plavog kamena, ugašena posle prodaje preduzeća, kao i ostalih preparata za zaštitu bilja iz takozvanog plavog programa.

Uskoro bi, prema najavama poslovodstva, trebalo da počne i proizvodnja flotacionih sredstava pretežno za strana tržišta i poznatog kupca.

Država je pomogla da se sadašnjim i bivšim radnicima poveže staž do 31. decembra prošle godine a, kako je ranije za Betu izjavio Milojević, "Župi" je kroz socijalne programe, kredite za pokretanje proizvodnje i isplatu zarada, iz republičke kase isplaćeno oko osam miliona evra.

Odluka o restruktuiranju "Župe" podrazumeva statusne i organizacione promene, kao i otpust dugova državnih poverilaca koji će svoja potraživanja naplatiti iz sredstava ostvarenih prodajom "Župinih" fabrika.