Procene Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke o privrednom rastu u Srbiji ostvarive su pod uslovom da se nastave reforme, kazao je Grej. Za razliku od perioda s početka godine, kad je postojala mogućnost da ta institucija uskrati na stotine miliona evra odobrenih zajmova zato što nisu korišćeni na vreme, situacija se popravila.

„Došlo je do značajnog napretka u poslednjih pola godine. Vlada je uložila veliki napor kako bi ubrzala korišćenje odobrenih zajmova, naročito u infrastrukturi kad je reč o sklapanju ugovora sa izvođačima. Jednom kad se ugovori potpišu, povlačenje sredstava postaje mnogo bolje. Ne bih to još nazvao kompletnom pobedom, ali je očigledno uložen trud da se ubrza realizacija projekata. Ostaje da se pravilno upotrebe ta sredstva, što ćemo nadgledati jer u narednih pola godine sledi veliki test koji je u vezi s tim da li će potpisani ugovori biti spovođeni“, poručio je Grej.

On je ocenio da novac od prodaje Telekoma ne bi trebalo da se iskoristi za tekuću potrošnju, već da se usmeri u gradnju infrastrukture jer bi tako mogla da se poboljša konkurentnost zemlje.

„Druga opcija je da se novac od privatizacije iskoristi za smanjenje nivoa javnog duga. Međutim, u ovoj fazi, tokom krize, mnogo je pametnije koristiti novac za infrastrukturu. Zašto? Zato što, dok se ona gradi, to pomaže upošljavanju ljudi i podizanju tražnje u vreme krize“, kazao je Grej.

Komentarišući predloge pojedinih krupnih privrednika da se, umesto u infrastrukturu, novac od prodaje Telekoma usmeri privredi, uz obrazloženje da je srpska ekonomija u mnogo gorem stanju od puteva, Grej je naglasio da Srbija mora da krene ka novom modelu rasta koji se ne bazira na potrošnji, da se više osloni na investicije i to u one koje podstiču izvoz i ako je moguće grinfild investicije.

„Racionalizacija javnog sektora i paralelno s tim rast privatnog sektora jeste drugi veliki korak koji Srbija treba da preduzme. Lisabonski ciljevi koji su postavljeni 2000. za Evropu, čiji deo Srbija želi da bude, nalažu da 70 odsto populacije od 15 do 64 godine treba da bude zaposleno. U toj grupi stanovništva u Srbiji je svega 50 odsto zaposlenih, odnosno 2,5 miliona ljudi. Ako hoćete da dostignete taj nivo, treba da se zaposli 900.000 ljudi. Ta mesta se ne mogu stvoriti u javnom sektoru, ona moraju da nastanu u privatnom. Da bi se to desilo, poslovni ambijent mora da bude mnogo privlačniji za investicije, dok javni sektor mora da bude efikasniji u radu mnogih službi“, kazao je Grej.

On je istakao da su u krizi posledice odlaganja reforme u javnom sektoru nešto oštrije jer se Srbija ne može oslanjati na spoljne izvore kapitala uz kojih bi finansirala privredni rast.

„Srbija se mora osloniti na domaće investicije, naročito u izvoz i proizvodne grane privrede, umesto da resursi odlaze u tekuću potrošnju. Ako se to ne uradi dovoljno brzo, onda neće moći da se dostigne zdrava stopa rasta i smanji nezaposlenost, što je sve neophodno za članstvo u EU. Što su reforme sporije, to je niži rast i ekonomija je manje spremna za evropsko tržište“, naglasio je Grej.

On je kazao da velike kompanije, poput EPS-a i Železnica Srbije, zahtevaju dosta priprema za proces privatizacije.

„Mnoge od državnih kompanija treba da budu restrukturirane, podeljene po organizacionim celinama ako je neophodno, kako bi se prodale. Za sve to je potrebno vreme. U stvari, Srbija treba da bude mudra i iskoristi ovaj period tako da pošto kriza prođe, bude spremna za veće učešće privatnog sektora u tim državnim preduzećima“, zaključio je Grej, kog će na poziciji šefa Kancelarije Svetske banke u Beogradu 1. jula zameniti Francuz Lu Brefor.