Oko 69 odsto učesnika istraživanja je odgovorilo da vodi računa o tome da li je roba koju kupuju proizvedena u Srbiji, a 67 odsto njih se trudi da među domaćom ponudom nađe alternativu omiljenom stranom proizvodu. 

Oko 19 odsto anketiranih smatra da su domaći proizvodi vidno obeleženi, a 72 odsto kaže da bi proivodi iz Srbije trebalo da budu posebno istaknuti u trgovinama. 

Na pitanje "Da li vam je blizak termin ekonomski patriotizam", 63 odsto ispitanika odgovorilo je pozitivno. Procenat onih kojima je pojam stran je 20 odsto, a njih 17 odsto je kazalo "možda".

Direktor kompanije Salford Srbija Slobodan Petrović kaže da su akcije koje promovišu kupovinu domaćih proizvoda izuzetno važne za srpsku ekonomiju i da one ne smeju biti povremene, već je neophodna stalna edukacija potrošača. 

Petrović je naglasio da nedostaje razvijeno osećanje ekonomskog patriotizma jer su godinama unazad srpski potrošači smatrali da su proizvodi sa Zapada boljeg kvaliteta. 

Izvšrni direktor kompanije Nectar Bojan Radun kaže da građani Srbije teoretski podržavaju domaće proizvode, ali da nisu spremni na kompromis pri kupovini. Domaći proizvodi su dominantni samo gde evidentno nude bolju vrednost za isti novac u odnosu na strane, pa se potrošači ponašaju racionalno, a ne ekonomsko "patriotski". 

"Predrasuda je da su strani proizvodi kvalitetniji od domaćih, pogotovo u prehrambenom sektoru, a njihov jedini nedostatak je što nisu dovoljno marketinški obrađeni", ocenio je Radun.

Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da je Srbija politikom carina i precenjenog kursa dinara uvela koncept tzv. spržene zemlje jer je inostrana roba bila jeftinija. Time je ubila pre svega srpski agrar i građevinarstvo, ali i neke druge grane, kaže on. 

Ekonomista Slobodan Komazec kaže da kupovina inostrane robe znači odliv nacionalne štednje u inostranstvo i stalni deficit spoljne trgovine i platnog bilansa.