U većinskom vlasništvu pravnih lica iz Grčke na teritoriji Srbije posluju četiri banke - "Alpha Bank Srbija ", "Eurobank EFG", "Piraeus Bank" i "Vojvođanska banka" - sa tržišnim učešćem od 16 odsto.

Ekonomista Milan Kovačević je rekao da ne veruje da bi kriza u Grčkoj mogla mnogo da utiče na poslovanje tih banaka, ali i napomenuo da postoji mogućnost za to.

"Postoji mogućnost da će se te banke u buduće uzdržavati da daju kredite svojim afilijacijama u Srbiji i čak da pokušaju prevremeno da naplate neke kredite koje su dale", naveo je Kovačević.

On je kazao da će za Srbiju biti šteta što te banke neće težiti da dokapitalizuju svoje afilijacije u Srbiji odnosno neće im davati dodatne kredite, naročito zato što je sada i u Grčkoj narasla kamatna stopa.

"Do sada su imale veći stimulans, dok su u Evropskoj uniji (EU) imale relativno sličnu kamatnu stopu, koja je bila niska. Sad više ne postoji ni taj dodatni stimulans da šalju novce svojim afilijacijama u Srbiji", rekao je Kovačević.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da se može očekivati da će se aktuelna dužnička kriza u Grčkoj odraziti na poslovanje "grčkih" banaka u Srbiji.

Savić je kazao da je "sasvim logično" očekivati, zbog toga što je Grčka u krizi , a odobrena joj je i strana finansijska pomoć od 110 milijardi evra, da te banke "osete izvesne probleme u poslovanju".

On je ocenio da će se deo kapitala grčkih banaka koje posluju u Srbiji "neminovno vratiti u Grčku", a da će se, sa druge strane, postaviti pitanje poverenja u njihovo poslovanje.

"Naši ljudi i preduzeća koji štede u 'grčkim' bankama će se svakako zapitati - ako je već zemlja (Grčka) u krizi, ako su matične banke i Centralna banka Grčke u krizi, kako onda imati poverenja u njihove ogranke koji posluju na tržištu Srbije?", kazao je Savić.

Jučerašnje saopštenje Narodne banke Srbije (NBS) o finansijskom stanju domaćih banaka, koje su u vlasništvu banaka iz Grčke nije "do kraja korektno", smatra Savić.

On objašnjava da su prethodno dobijeni izveštaji, od međunarodnih agencija za ocenu rizika, u kojima se ukazuje da je rizik u poslovanju grčkih banaka veći nego što je bio pre izbijanja dužničke krize u ugroženoj članici zone evra.

"Ako su te agencije zaista tako uradile, ne razumem na čemu NBS zasniva svoj optimizam da neće doći do problema u radu grčkih banaka", kazao je Savić.

Ekonomista Danilo Šuković je izjavio da postoji mogućnost da likvidnost "grčkih" banaka u našoj zemlji bude dovedena u pitanje.

"Ako dođe u pitanje likvidnost njihovih matičnih firmi u Grčkoj, onda i firma (banka) 'ćerka' će morati da doživi sudbinu firme 'majke'", upozorio je Šuković.

On je kazao da se svi nadaju da će EU, zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), spasiti grčki finansijski sistem, jer bi u protivnom posledice po Srbiju bile neminovne.

"To su i procene stranih eksperata - da bi Srbija i Bugarska bile najviše pod udarom upravo zbog velikog upliva tih banaka na ta tržišta... Kad je počela naša kriza sve strane banke, ne samo grčke, počele su da povlače novac iz Srbije.