1497. Italijanski moreplovac Amerigo Vespuči krenuo na prvo putovanje u Novi svet. Doplovio do obale Brazila i Hondurasa, uveren da je otkrio kontinent između Evrope i Azije.

1655. Britanci od Španije preuzeli Jamajku koja je pod španskom vlašću bila 161 godinu.

1760. Rođen francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil, koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne Marseljeze.

1774. Kralj Francuske Luj XV umro od malih boginja. Presto nasledio kao petogodišnjak 1715, posle smrti pradede Luja XIV. Poražen u Sedmogodišnjem ratu kao saveznik Austrije protiv Prusije i Velike Britanije, mirom u Parizu 1763. prisiljen da posede u Severnoj Americi i Indiji preda Velikoj Britaniji. Njegova vladavina dovela Francusku na prag revolucije.

1844. Načelnik Ministarstva prosvete u srpskoj vladi Jovan Sterija Popović uputio je svim okružnim načelstvima dopis da se starine šalju u Narodni muzej. Taj datum smatra se danom osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu, mada je akt o osnivanju donet u septembru.

1865. Trupe Unije zarobile, u Američkom građanskom ratu, predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa.

1871. Francuska i Nemačka potpisale sporazum kojim su Alzas i Lorena ustupljeni Nemcima.

1881. Krunisan rumunski kralj nemačkog porekla Karol I Hoencolern, prvi kralj Rumunije.

1894. Rođen američki kompozitor i dirigent Dimitri Tjomkin, autor filmske muzike.

1923. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Grčka sklopile Konvenciju o osnivanju Slobodne zone u Solunu, kojom je na 50 godina Kraljevini pripala carinska uprava. Novi aranžman Jugoslavije i Grčke potpisan 1975. u Atini, s važnošću od 10 godina.

1933. U Berlinu, ispred Rajhstaga, nacisti spalili više od 25.000 knjiga.

1940. Vinston Čerčil postao britanski premijer pošto je Nevil Čembrlen, potpisnik Minhenskog sporazuma, podneo ostavku.

1940. Nemačka bez objave rata napala Holandiju, Belgiju i Luksemburg, a Velika Britanija je posle nemačke invazije na Dansku zaposela bivšu dansku koloniju Island.

1941. Hitlerov zamenik Rudolf Hes spustio se padobranom u Škotsku s namerom da počne mirovne pregovore. Uhapšen i kraj rata proveo u britanskom zatvoru. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen zbog ratnih zločina na doživotnu robiju.

1945. Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu zauzele Prag. Saveznici preuzeli Rangun od Japanaca.

1960. Američka nuklearna podmornica Triton završila 84 dana dugo putovanje oko sveta.

1977. Umrla američka filmska glumica Džoan Kraford, jedna od najvećih holivudskih zvezda tridesetih godina XX

veka, dobitnica Oskara 1945. za film "Mildred Pirs".

1979. Umrla Ita Rina, najpoznatija jugoslovenska filmska glumica između dva svetska rata. Slavu stekla filmom "Erotikon". Ušla u svetsku enciklopediju filma.

1981. Fransoa Miteran postao predsednik Francuske pobedivši u drugom krugu Valerija Žiskara D'Estena.

1988. SAD stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom je Izrael osuđen za invaziju na jug Libana.

1993. Više od 200 tajlandskih radnika poginulo u požaru koji je zahvatio fabriku igračaka u provinciji Nakon Patom.

1994. Nelson Mendela izabran za predsednika Južne Afrike i postao prvi crnac predsednik te zemlje.

1994. Italijanski medijski magnat Silvio Berluskoni postao predsednik italijanske vlade, u koju su, prvi put od Drugog svetskog rata, ušli neofašisti.

1995. Svetska zdravstvena organizacija saopštila da bi uzročnik smrtonosne epidemije u Zairu mogao biti virus ebola.

1997. U zemljotresu u istočnom Iranu poginulo 1.560 ljudi.

2001. Jugoslovenska skupština ratifikovala Sporazum o specijalnim, paralelnim vezama SRJ i Republike Srpske, koji su 5. marta u Banjaluci potpisali predsednici SRJ i RS Vojislav Koštunica i Mirko Šarović.

2002. Bivši agent FBI Robert Hansen osuđen u SAD na doživotnu robiju zbog prodaje Moskvi strogo poverljivih dokumenata, čime je postao špijun koji je naneo najveću štetu u američkoj istoriji.

2002. Umro Iv Rober, francuski glumac i režiser.

2003. Sud u Jemenu osudio na smrt Abeda Abdula Razaka Kamela zbog ubistva tri američka baptistička misionara i ranjavanje jednog, u decembru 2002. u jednoj bolnici u gradu Džibla.

2005. Egipatski parlament odobrio ustavni amandman kojim je, prvi put u istoriji te države, dozvoljeno učešće više kandidata na predsedničkim izborima.

2005. U Berlinu otvoren je Memorijalni centar u spomen šest miliona Jevreja stradalih tokom vladavine nacista.

2006. Za predsednika Italije, 11. posle Drugog svetskog rata, izabran Đorđo Napolitano. Prvi bivši komunista na toj funkciji.

2006. Umrla kolumbijska pevačica Soraja, jedna od prvih koja je pisala i snimala pesme i na engleskom i španskom.