Zbog grčke krize početkom maja je povećajna premija rizika u zemljama u regionu, što je uticalo na depresijaciju nacionalnih valuta, uključujući dinar, objasnio je Marković na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji u Srbiji.

Viceguverner je rekao da su oslabile i druge valute u regionu, kao što su mađarska forinta ili poljski zlot, i to u većoj meri nego dinar.

"Vrednost dinara zavisiće od regionalnih kretanja, uspeha pregovora s Međunarodnim monetarnim fondom, premije rizika Srbije, brzine razrešenja dilema u vezi sa Evropskim paketom pomoći Grčkoj", rekao je Marković.

On je podsetio da je dinar u aprilu blago ojačao prema evru, u proseku 0,3 procentna poena, što je posledica manje prodaje deviza preduzećima, i većeg rasta devizne štednje građana.

   

Đukić: Dinar će oslabiti četiri do pet odsto

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić ocenjuje da treba očekivati da dinar oslabi najmanje četiri do pet procenata. Đukić je novinarima kazao da Vlada i NBS ne smenju dozvoliti veći pad dinara, ali da je slabljenje dinara očekivano jer je Srbija slabo konkuretna privreda, a nema ozbiljnjih signala da će država smanjiti javnu potrošnju.

"Osim toga, pogoršavaju se uslovi na svetkom tržištu jer evro pada i rastu dugovi država, što će uticati na rast kamata u svetu. Za Srbiju to znači manju mogućnost izvoza. Rašće tražnja deviza za otplatu kredita, pa će da će građani kad god budu kupovati devize", kaže on.

Đukić je ocenio i da je veštački projektovan rast bruto domaćeg proizvoda na 1,5 do dva odsto i dodao da je hitno potrebno revidirati projekciju rasta BDP-a. "Ne treba stvarati očekivanja koja nemaju osnova jer to dodatno podgreva nestabilnost, pa građani kupuju valute i kad treba i kad ne treba", kazao je on.