Na okruglom stolu o potrebama Srbije za razvojnom bankom, koji je organizovala Privredna komora Srbije, privrednici su se saglasili da je prednost razvojne u odnosu na komercijalne banke u povoljnijim kreditima koji podstiču privredni razvoj.

Ako bi razvojna banka bila formirana s ciljem da bolje upravlja državnim parama, onda bi taj projekat imao smisla, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković .

"Ja bih u taj projekat ušao oprezno i s mnogo straha. Strogo bi trebalo ograničiti polje delatnosti jer je mnogo slučajeva gde su takve banke sa širokim poljem delatnosti propadale. U početku bi u fokusu nacionalne razvojne banke trebalo da bude infrstruktura, dodatno mala i srednja preduzeća, i ništa više. To bi se finansiralo isključivo državnim parama”, rekao je Živković i dodao da bi potom, ako bi se uspešno prošla ta faza, trebalo koristiti donacije i ostale nekomercijalne izvore finansiranja, a tek u trećoj fazi ta banka bi trebalo samostalno da izađe na tržište.

Branimir Berković, izvršni direktor Hrvatske banke za obnovu i razvoj, rekao je da je i ta razvojna banka, osnovana 1992, počela tako što je raspolagala samo državnim novcem, a tek 1996. počela s međunarodnim zaduživanjem, da bi danas imala milijardu evra aktive.

Prema rečima Berkovića, HBOR je dosad odobrio 26.000 kredita vrednih 6,7 milijardi evra, a više od 70 odsto kredita koje dodeljuje namenjeno je kreditiranju izvoza.

"Preporučujem i razvojnoj banci koja bi bila osnovana u Srbiji da sredstva pozajmljuje od međunarodnih finansijskih institucija, poput Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Nemačke razvojne banke, jer su njihova sredstva najjeftinija, ali su te institucije i najzahtevnije kad dođe do izveštavanja za šta se i kako novac trošio", rekao je Berković.