Programski direktor praškog Instituta za bezbednosne studije Jirži Šnajder je na skupu "Novi koncept NATO - Rusija i energetska bezbednost" rekao da je energetska politika unutrašnje pitanje svake zemlje, ali da EU i Međunarodna agencija za energiju mogu da pomognu, dok NATO ima obavezu samo da zaštiti svoje energetske resurse.

Šnajder je dodao da energija nije jedna od pretnji zbog kojih je NATO osnovan, već predstavlja "netradicionalnu" pretnju, te da ne postoji zakonska ni politička osnova za vojnu akciju protiv prekida energije.

On je pojasnio da bi taj savez mogao da deluje samo ako bi došlo do iznenadnog prekida snabdevanja energijom zbog sabotaže energetske infrastrukture ili nezakonitog ugrožavanja glavnih pomorskih puteva snabdevanja, poput Persijskog i Adenskog zaliva, a da bi u te akcije imala interesa da se uključi i Rusija.

Naučni saradnik Instituta za sociološka istraživanja Dušan Janjić je istakao da Srbija mora da bude bliska s Rusijom zarad enregetske bezbednosti, ali da treba da se učlani u NATO da bi obezbedila sigurnost.

On je naglasio da su politička oruđa važan element ruske energetske politike i da je ruski biznis pod velikim političkim pritiskom, te da je i Gasprom bio pritisnut da kupi NIS.

Janjić je rekao da je jedan od glavnih problema Srbije nedostatak energetske strategije, dok se drugi tiče Kosova.

On smatra da je moguće da Beograd i Brisel postignu strateški sporazum za prevazilaženje statusa Kosova kako bi se unapredila regionalna saradnja i ubrzalo približavanje Evropskoj uniji.

Janjić je istakao da Kosovo ima potencijal da postane važan igrač na energetskom tržištu i da bi trebalo pronaći način za saradnju na tom polju.