1635. Francuska u Tridesetogodišnjem ratu objavila rat Španiji.

1649. Prvi put upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku.

1762. Rođen nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknut predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta.

1802. Napoleon Bonaparta ustanovio Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1861. Rođena australijska operska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih operskih soprana krajem XIX i početkom XX veka.

1890. Rođen vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, osnivač Komunističke partije Vijetnama i predsednik Demokratske Republike Vijetnam od njenog proglašenja, 1945, do smrti, 1969.

1890. Rođen jugoslovenski slikar i karikaturista Petar Pjer Križanić, jedan od osnivača Ošišanog ježa.

1898. Umro engleski državnik Vilijam Juert Gledston. Između 1868. i 1894. četiri puta premijer Velike Britanije. Legalizovao, 1871, radničke sindikate, 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

1906. Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično otvorili tunel Simplon, kroz Alpe, kojim su povezane Italija i Švajcarska.

1925. Rođen američki borac za građanska prava Malkolm Litl, poznat kao Malkolm X. Ubijen u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928. Rođen kambodžanski diktator Salot Sar, poznat kao Pol Pot. Tokom njegove vladavine, od 1975. do 1978, pobijeno više od milion ljudi.

1930. Belkinje u Južnoj Africi dobile pravo glasa.

1935. U saobraćajnom udesu poginuo engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, doživljaje opisao u knjizi "Sedam stubova mudrosti".

1945. Više od 40 bombardera SAD napalo Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974. Tesnom većinom Valeri Žiskar D'Esten pobedio Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989. Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Stavljen u kućni pritvor, u kom je bio do smrti, 17. januara 2005.

1994. Umrla Žaklina Kenedi Onazis. Bila udata za predsednika SAD Džona Kenedija i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa.

1997. U Bangladešu u ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, više od milion ostalo bez kuća.

2000. Kina i Evropska unija postigle sporazum o trgovini, kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina naredne godine primljena u STO.

2003. Indonežanska vojska počela ofanzivu na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi označili prekid primirja iz decembra 2002.

2004. U Velikoj Britaniji otvorena prva banka embriona na svetu.

2009. Predsednik Šri Lanke Mahinda Radžapakse formalno proglasio pobedu nad separatističkim pokretom Tamilski tigrovi i okončanje 25 godina dugog građanskog rata, u kom je poginulo više od 70.000 ljudi.