1781. Španci u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupaka Amarua II.

1799. Umro francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba", koje su inspirisale Đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere.

1800. U Sankt Peterburgu umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov. Ratovao punih 55 godina i vodio 60 bitaka.

1803. Britanija objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.

1804. Napoleon Bonaparta proglašen za cara Francuske, u decembru krunisan kao Napoleon I.

1836. Rođen austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio 1886. pobedom u meču s Johanesom Cukertortom.

1868. Rođen ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. Zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, naredne godine pogubljen s članovima porodice.

1872. Rođen britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Angažovan u borbi za mir i razoružanje, zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950.

1883. Rođen nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus. 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu Bauhaus.

1911. Umro austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, direktor Bečke opera, koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba.

1919. Rođena britanska primabalerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u XX veku. Od 1962. partnerka Rudolfa Nurejeva.

1920. U Poljskoj, blizu Krakova, rođen Karol Vojtila, od 1978. papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1944, U Sovjetskom Savezu počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali s Nemcima.

1954. Stupila na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1973. Umrla američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva članica Kongresa SAD.

1974. Indija izvršila prvu nuklearnu probu, u pustinji u Radžastanu. Šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1988. Počelo povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.

1992. Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice saopštio da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo 1,3 milion ljudi, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995. Umro ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriranja iz SSSR-a stekao svetsku slavu.

1996. Romano Prodi postao predsednik 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije Prodi ponovo postao premijer, u 61. vladi.

1996. Pod pritiskom međunarodne zajednice, ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela potpredsednica Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998. Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv Microsofta, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999. Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili prekid vatre, okončane sedmogodišnje surove borbe.

2000. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

2005. Umro Frenk Goršin, američki glumac i imitator.