Zemlje koje su prodale svoje operatere, poput Hrvatske, Crne Gore i Makedonije, imaju cene telefonskih impulsa u lokalnom saobraćaju pet do 40 puta veće nego građani Srbije, iako im je standard sličan srpskom, rekla je ona na konferenciji za novinare Odbora za praćenje namera Vlade Srbije da proda Telekom.

Smiljanićeva je ocenila da "ne postoji analiza koja bi pokazala opravdanost prodaje Telekoma" i istakla da su se do sada "čula samo površna obrazloženja" u korist prodaje.

Dodala je da su najčešća obrazloženja za prodaju Telekoma koja se mogu čuti u javnosti "popunjavanje rupa u budžetu, spremanje novih izbora i nečiji lični interesi, odnosno korupcija".

Prema njenim rečima, za prodaju državnog udela Telekoma najviše se zalaže premijer Srbije Mirko Cvetković, iako, kako je istakla, ne daje argumente za to, potom ministri, članovi G 17 plus, Mlađan Dinkić, Jasna Matić i Verica Kalanović, predsednik Srbije Boris Tadić, kao i Centar za liberalno-demokratske studije, kazala je ona.

Smiljanićeva je navela da je direktorka Citigrupe u Beogradu nekada radila kao šef kabineta Mlađana Dinkića u vreme kada je bio guverner, podsetivši da je Citigrupa na čelu konzorcijuma Citigroup Global Marketa, jedinog ponuđača za savetnika za prodaju Telekoma.

Glavni urednik portala "Balkanmagazin" Slavoljub Kačarević kazao je da je Odbor za praćenje namera Vlade Srbije da proda Telekom, čiji je osnovač grupa intelektualaca i stručnjaka koja osporava prodaju većinskog udela države u tom javnom preduzeću, poslao zahtev Vladi da im dostavi svoju odluku o prodaji Telekoma sa obrazloženjem.

Zatraženo je da se dostavi i zapisnik sa sednice Vlade, od 26. marta, kada je i doneta odluka o prodaji Telekoma, koja do sada nije objavljena ni na sajtu ni u Službenom glasniku.

Član Akademije ekonomskih nauka Mlađan Kovačević ponovo je istakao da "nije pravi trenutak za prodaju Telekoma", jer je i prošle godine u vreme najveće krize, to preduzeće imalo profit.

Kovačević smatra da bi profit Telekoma mogao biti i veći da ga "država ne čerupa" i zapitao se koja bi to bila najniža cena za njegovu prodaju koja bi bila društveno prihvatljiva.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miodrag Popović istakao je da u proteklih mesec dana "nije čuo nijedan stručni razlog" za prodaju Telekoma.

Popović smatra da se ne postavlja ključno pitanje zašto se Telekom prodaje, već "šta ćemo da radimo sa parama od prodaje" i navodi da za većinu puteva, čija je gradnja obećana od sredstava koji bi se dobila prodajeom Telekoma, "ne postoji ni idejni projekat".

"Mi kao da prodajemo evropski telekom, a ne srpski, toliko je puteva obećano", rekao je on.

Popović je zaključio da su prespektive telekomunikacionog biznisa u svetu dobre i da je to jedna od grana koja će najlakše izaći iz krize, pa po njemu odluku o prodaji Telekoma i zato treba posmatrati sa skepsom.