1787. Pod predsedništvom Džordža Vašingtona u Filadelfiji počela rad ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen 17. septembra, posle gotovo četiri meseca raspravljanja.

1803. Rođen američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson.

1810. U Rio de la Plati u Argentini počela pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, vlast preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

1840. U Srbiji uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

1856. Rođen francuski maršal Franš Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.

1879. Rođen Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik Dejli ekspresa i Sandej ekspresa.

1889. Rođen ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo helicopter, 1908, i avion s više motora, 1913.

1892. Rođen Josip Broz Tito. Za vreme njegove vladavine u SFRJ 25. maj slavljen kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, rođen 7. maja.

1895. Britanski pisac Oskar Vajld osuđen na dve godine robije zbog homoseksualizma.

1911. Predsednik Meksika Porfirio Dijaz podneo ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.

1915. Završena bitka za grad Ipr, u Belgiji, u Prvom svetskom ratu, u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1922. Rođen Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista od 1972. do smrti, 1984, zastupnik evrokomunizma i istorijskog kompromisa.

1923. Velika Britanija priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.

1929. U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1944. Nemci u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar, gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960. Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu Kinezi stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.

1961. Britanski advokat Piter Benenson osnovao u Londonu organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.

1963. Samit afričkih država u Adis Abebi okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1969. U Sudanu državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al Nimeiri.

1979. Odmah po poletanju sa čikaškog aerodroma srušio se američki avion DC-10 pošto mu je otpao jedan motor. Poginulo svih 273 puttnika i članova posade.

1983. U požarima na tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo više od 300 ljudi.

1991. Završena dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci vazdušnim mostom prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992. Oskar Luiđi Skalfaro postao predsednik Italije.

1993. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine u SFRJ, sa sedištem u Hagu. Prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu i Tokiju. 1994. osnovan i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994. Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.

1995. Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija. Poslednji taoci pušteni 18. juna.

1995. U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba poginula, 108 ranjeno.

1996. Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju posle 50 godina dugog egzila.

1997. Vojnim udarom zbačena civilna vlada u Sijera Leoneu, predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen da napusti zemlju.

2000. U 100. godini umro češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemački film "Pandorina kutija" jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.

2001. Deset godina posle raspada SFRJ, predstavnici novih država parafirali u Beču Sporazum o podeli imovine SFRJ.

2001. Amerikanac Erik Vajhenmajer prva slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo sa Šermanom Bulom, 64 godine starim lekarem, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila taj vrh.

2001. Umro kubanski fotograf Alberto Korda, poznat po fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta Čea Gevare.

2002. U padu aviona kineske avio-kompanije China Airlines u more u tajvanskom zalivu poginulo 225 putnika i članova posade.

2004. Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.

2004. U poplavama u Dominikanskoj Republic ii na Haitiju poginulo 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.