Po Zakonu, mobing je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi radnika koje se ponavlja, a koje je povreda dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja i položaja zaposlenog. Mobing je ponašanje koje izaziva strah kod zaposlenog, stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada, dovodi do izolacije zaposlenog ili ga navodi da na sopstvenu inicijativu da otkaz.

Zlostavljanje je i podsticanje i navođenje na mobing, a zlostavljači mogu biti poslodavci, odgovorna lica, zaposleni ili grupa radnika.

Poslodavac je dužan da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja i odgovoran je da naknadi štetu koju je izavao zlostavljač. Od zlostavljača može da traži naknadu iznosa isplaćene štete.

Takođe, poslodavac je dužan da pre stupanja na rad zaposlenog pisanim putem obavesti o zabrani zlostavljanja na radu i o pravima, obavezama i odgovornosti u vezi s tim i da sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih da prepoznaju uzroke, oblike i posledice zlostavljanja.

Po zakonu, zaposleni je dužan da se uzdrži od ponašanja koje je zlostavljanje, a ne sme da zloupotrebljava pravo na zaštitu od zlostavljanja, odnosno ne sme da bez osnova pokrene postupak za zaštitu.

Radnik koji smatra da je zlostavljan to prijavljuje poslodavcu i može da pokrene postupak u firmi koji podrazumeva izbor posrednika koji je neutralna osoba i koji treba da reši spor. Postupak posredovanja u ime zaposlenog koji je izložen zlostavljanju može pokrenuti i predstavnik sindikata i odgovorni za bezbednost i zdravlje na radu u toj firmi. Posredovanje je hitno i okončava se za osam radnih dana od određenja posrednika, a izuzetno iz opravdanih razloga može se produžiti i do 30 dana.

Sporazum koji posredovanjem postignu sporne strane sadrži mere usmerene na prestanak zlostavljanja, a dejstvo tog sporazuma zavisi od volje strana u sporu.

Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno.

Poslodavac zlostavljača može da opomene, da ga udalji sa rada četiri do 30 radnih dana ili da ga trajno premesti u drugu radnu okolinu na iste ili druge poslove, a dužan je da zlostavljaču da otkaz ako ponovi zlostavljanje u roku od šest meseci od izrečene mere.

Zaposleni kom, prema mišljenju službe medicine rada, preti neposredna opasnost po zdravlje ili život, ima pravo da odbije da radi ako poslodavac ne izrekne mere zlostavljaču i za to vreme ima pravo na naknadu u visini prosečne plate koju je ostvario u prethodna tri meseca.

U slučaju neuspeha posredovanja, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju na radu može da podnese tužbu nadeležnom sudu. To može direktno, bez posredovanja, učiniti ako ga zlostavlja poslodavac.

U postupku pred sudom zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da zahteva zabranu vršenja ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i naknadu materijalne i nematerijalne štete.

U sudskom postupku, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje je na poslodavcu.

Novčane kazne u slučaju da poslodavac krši zakon kreću se od 10.000 do 800.000 dinara.

Pravila ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi s prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu propisuje ministar za rad.

Zakon, koji će stupiti na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku, primenjivaće se na sve poslodavce definisane Zakonom o radu, Zakonom o državnim službenicima i na poslodavce i zaposlene u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave.