On je ukazao da se, međutim, pojavljuju neki skriveni dugovi, i već postoje procene da javni dug ne iznosi 32 nego 36 odsto BDP-a.

Postoji opasnost da privatni dug pređe u javni, rekao je on i dodao da je spoljni dug Srbije “kritično veliki” i iznosi više od 70 odsto BDP-a.

“Za zemlje u razvoju spoljni dug veći od 60 odsto BDP-a značajno obara stopu privrednog rasta”, rekao je Petrović.

U aprilu izvoz nastavlja da raste i u odnosu na isti period prošle godine porastao je od čak 27 odsto, a takođe izvoz raste i kad se isključe izvezeni obojeni metali, gvožđe i čelik u odnosu za 4,8 odsto.

Petrović je rekao da bi rast izvoza mogao biti prvi znak da polako počinje restrukturiranje dosadašnjeg modela rasta, koji su pokretali potrošnja i uvoz, ka izvozu kao glavnom pokretaču rasta.

On je podsetio i da je sa MMF-om dogovoren veći fiskalni deficit, 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), nego što je ranije planirano, pošto su poreski prihodi bili ispod očekivanja zbog niže privredne aktivnosti, smanjenja uvoza i potrošnje.

“Sa okretanjem privrede od uvoza i potrošnje ka investicijama i izvozu dolazi do smanjenja učešća poreskih prihoda u BDP-u, jer se smanjuje poreska osnova, te će smanjivanje budžetskog deficita Srbije zbog toga u narednim godinama biti otežano”, rekao je on.