Oni su objasnili da preterana količina vode koja se u zoni korenovog sistema zadrži više dana dovodi do smanjenja koncentracije kiseonika i do propadanja biljaka.

"Tamo gde su biljke ležale pod vodom, ne isplati se da kombajn i ulazi u njivu", rekao je Srbislav Denčić iz Odeljenja za pšenicu.

Denčić je dodao da, pored prevelikih padavina, problem za pšenicu predstavljaju i bolesti - lisna rđa i fuzarijum - koje su napale one useve nad kojima nisu na odgovarajući način sprovedene agrotehničke mere. Te bolesti, dodao je, drastično smanjuju prinos pšenice.

On je ocenio da je reč o "eksploziji" bolesti i oštro kritikovao sve one koji pšenicu seju po principu "šta bude-neka bude", odnosno ne vode dovoljno računa o njivama pod pšenicom.

Denčić je naveo da u Bačkoj ima odličnih useva pšenice i da će na poljima na kojima su primenjene agrotehničke mere prinos pšenice biti i veći od sedam i po tona po hektaru, ali da će to umnogome zavisiti od toga kakvo će vreme biti u narednih 20 dana.

Vladimir Miklič iz Odeljenja za suncokret rekao je da je i suncokert propao na onim njivama na kojima se voda zadržala više dana.

On je rekao da je teško proceniti koliko će to uticati na prinos suncokreta, ali je ocenio da pad neće biti dramatičan, iako je sasvim izvesno da godina neće biti rekordna.

Prema njegovim rečima, ukoliko u narednom periodu vreme bude suvo i toplo, prinos suncokreta može da bude i iznad proseka, što će posebno zavisiti od situacije u avgustu, kada nastupa period nalivanja biljke.

Miklič je dodao da su trenutne visoke temperature veoma intenzivirale rast i razoj biljaka tamo gde nema vodoleži.

Branka Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu apelovala je ranije na agrarne stručnjake da poljoprivrednicima daju savete kako da se izbore sa obilnim kišama i sa sejanjem pojedinih povrtarskih kultura, kako bi smanjili sadašnju štetu na tim usevima.

Lazićeva je kazala da poljoprivredni proizvođači sada treba da "prionu" i da naprave setveni plan za period koji dolazi.

"Paradajz, paprika, krastavac, boranija, blitva.., veliki broj kultura može sada da se zaseje i da bude spreman za prodaju krajem septembra i u oktobru", navela je Branka Lazić.

Prema njenim rečima, proizvođači povrća ni inače ne mogu da očekuju profit ako se tokom godine orijentišu samo na jednu povrtarsku kulturu, već moraju da se orijentišu na dve ili tri da bi ostvarili zaradu.