Na okruglom stolu "Javno-privatno partnerstvo - jasnim pravilima protiv korupcije", ona je rekla da su u PKS konstatovali da bolje funkcionisanje ovog instituta prvenstveno sprečava nepostojanje odgovarajuće pravne regulative i da se zbog toga pokreće inicijativa za zakonsko regulisanje ove materije.

Džagić se osvrnula i na trenutnu situaciju u ovoj oblasti, istakavši da je "saradnja javnog i privatnog sektora u Srbiji kompromitovana lošim primerima".

"Nema previše pozitivnih iskustava i jasnog regulatornog okvira, pa zbog toga mnogi projekti u domenu javnih poslova stoje, iako su najpogodniji da se finansiraju po modelu javno-privatnog partnerstva", podvukla je Džagić.

Ona je dodala da je utvrđivanje jasnih pravila o izboru partnera, izradi studije izvodljivosti, organizacionoj formi javno-privatnog partnerstva i posebno raspolaganju javnom imovinom, neophodno za pravilnu primenu ovog insitututa.

Saradnica Američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji Tatjana Pavlović-Križanić ukazala je da se zbog zakonskih 'rupa' u praksi vrlo teško ugovara javno-privatno partnerstvo.

Ona je navela da su zakoni koji regulišsu ovu oblast, poput Zakona o koncesiji, o lokalnoj samoupravi, o javnim nabavkama, o komunalnim delatnostima - još neusklađeni.

Zakon o lokalnoj samoupravi, na primer, omogućava opštini da ugovora poveravanje poslova po načelima konkurencije i javnosti, ali ne obavezuje na direktno postupanje po Zakonu o javnim nabavkama.

"Tako se može desiti da lokalne samouprave vode postupak koji 'liči' na postupak iz Zakona o javnim nabavkama, a da se pretvori u svoju suprotnost", ukazala je Pavlović-Križanić.

Prema njenim rečima, ovakva zakonska ograničenja primoravaju lokalne samouprave da se traže modalitete u kojima partnerstvo može da funkcioniše, pa se tako često pribegava osnivanju zajedničkog preduzeća sa privatnim partnerom.

Ali, i tu se dolazi do problema, jer Zakon o komunalnim delatnostima predviđa privatizaciju državnog kapitala u javnim preduzećima do 49 odsto, uz primenu Zakona o javnim preduzećima koji, sa druge strane, ne predviđa tu mogućnost.

Često se dešava da se formalno ispoštuje ova odredba o vlasništvu, a da kasnije privatni partner kroz dokapitalizaciju dođe do većinskog vlasničkog udela.

Pavlović-Križanić je ukazala da je odgovor države na ove 'zakonske zavrzlame' često obustavljanje projekata koji su započeti, što nije ni u javnom a ni u privatnom interesu.

Usvajanje novog Zakona o komunalnim delatnostima, koji bi za dve nedelje trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, trebalo bi da otkloni brojne nedostatke, a omogućiće i da se za sve oblasti komunalne delatnosti ugovori poveravanje poslova, sem u četiri oblasti - vodosnabdevanju, centralno grejanje, šinski prevoz, prerada i prečišćavanje otpadnih voda koji su tehnički i prirodni monopoli, podsetila je ona.

Ekspert iz Hrvatske gospodarske (privredne) komore Saša Marenjak podsetio je da je Zakon o javno-privatnom partnerstvu u Hrvatskoj donet 2008. godine, kao i da je do sada realizovano pet uspešnih projekata - koji se uglavnom odnose izgradnju škola i bolnica. Javno-privatni projekti koji se nalaze u fazi pripreme odnose se na izgradnju aerodroma, javnih garaža, energetskih projekata, zbrinjavanju otpada i izgradnju domova za stare.