Nenadićeva je na okruglom stolu posvećenom izmenama Zakona o Ustavnom sudu rekla da ovaj sud treba da rešava najsloženije sporove i da bude poslednja institucija pred obraćanje građana sudu za ljudska prava u Strazburu.

Kada je reč o povredi prava na suđenje u razumnom roku, Nenadićeva je kazala da bi zainteresovani mogli da se obraćaju redovnim sudovima, a ne Ustavnom sudu.

Ministarka pravde Snežana Malović rekla je na okruglom stolu da bi ovaj zakon trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri u septembru, dok se početak njegove primene očekuje za početak sledeće godine.

"Istakla bih posebnu vrednost dosadašnjeg rada Ustavnog suda s obzirom na teškoće sa kojima se susretao u poslednje tri godine. Tu pre svega mislim na veliki broj predmeta, rad u nepotpunom sastavu, nedostatak tehničkih uslova za rad”, rekla je Malovićeva.

Predsednica Ustavnog suda Hrvatske Jasna Omejec rekla je da su izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu Srbije korak napred ka njegovoj boljoj operativnosti, dodajući da Ustavni sud Hrvatske rešava mesečno u proseku 730 predmeta.

Vesna Ilić-Prelić, sudija Ustavnog suda Srbije Vesna rekla je da je u praksi uočeno da su nedovoljno uređeni postupci koji se odnose na rešavanje izbornih sporova, zabrane rada političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana i verskih zajednica.