On je rekao da odluka o odmrzavanju plata i penzija zavisi od toga da li je moguće obezbediti veće prihode ili manje rashode budžeta.

Inflacija je, prema oceni Jelašića, pod kontrolom, a zavisiće od dešavanja na međunarodnim finansijskim tržištima i od cena poljoprovrednih proizvoda, koje su do sada delovale dezinflatorno, i cena koje su pod kontolom države, čiji rast ove godine ne bi smeo biti veći od 11 odsto.

Na kretanje deviznog kursa će, kaže Jelašić, i dalje uticati ponuda i tražnja deviza i tu je nepovoljna okolnost što će teško biti ostvaren planiran neto priliv stranih investicija od 1,3 milijardi evra, zbog sporog oporavka privreda u regionu.

Povoljno je, prema rečima Jelašića, što se domaća privreda prilagođava okolnostima, odnosno što se izvozom pokriva blizu 70 odsto uvoza i povećava produktivnost, ali nezaposlenost ostaje problem, koji ne može biti rešavan monetarnom politikom.

U cilju nesmetanog funkcionisanje deviznog tržišta, NBS može da od deviznih rezervi, po programu s Međunarodnim monetarnim fondom, do kraja godine potroši i više od milijardu evra.

Jelašić je građanima, kao zaštitu od nepovoljnih kretanja deviznog kursa, preporučio da se zadužuju u dinarima. "U ponudi banaka ima dovoljno kratkoročnih i srednjeročnih dinarskih kredita, ali nema hipotekarnih, dugoročnih, na čemu u narednom periodu treba više da se poradi", istakao je Jelašić.

Država, prema njegovim rečima, treba postepeno da se povlači iz subvencionisanja kredita privredi i građanima. "Svi koji trenutno dinarski kredit otplaćuju s godišnjom kamatnom stopom od 12 odsto, a devizni s kamatom od šest-sedam odsto treba da se zahvale državi jer razliku plaćaju poreski obveznici, odnosno država nekog časti", rekao je on.