Zbir konsolidovanih prihoda preduzeća Delta M i Delta Sport u 2009. dostigao je oko 160,7 milijardi dinara, što je Delta Holding dovelo na čelo liste Top 300. Sledi Elektroprivreda Srbije sa ostvarenih 154,2 milijardi dinara poslovnih prihoda. U Klubu 10 najvećih prema poslovnim prihodima u 2009, koji je pretrpeo značajne promene u odnosu na prethodnu godinu, su i NIS, Telekom Srbija, Srbijagas, US Steel Srbija, Victoria Group, Mercator S, East Point Holdings i Yugorosgas.

Generalno posmatrano, učešće 10 najvećih preduzeća u Srbiji u ukupnim prihodima 300 najvećih kompanija u Srbiji smanjeno je u odnosu na prethodnu godinu sa 35 odsto na oko 30 odsto, što je, ipak, i dalje visoka koncentracija.

Istovremeno, prema podacima Agencije za privredne registre, u svih 300 preduzeća koja su rangirana na listi EMG-a u 2009. je bilo koncentrisano više od polovine ukupno iskazanog kapitala svih privrednih društava u Srbiji. Top 300 kompanija, mereno poslovnim prihodima, ostvarilo je gotovo polovinu obrta i više od trećine neto dobitaka i neto gubitaka svih preduzeća u Srbiji.

Ove godine analizirano je 19 sektora i grupacija konglomerata. U odnosu na prošlu godinu promenjen je lider u domenu profitabilnosti sektora, izraženoj kroz pokazatelj poslovne profitabilnosti, EBITDA marža i prinosa na kapital. Paradoksalno je da je sektor koji je jedan od najpogođenijih krizom, proizvodnja građevinskih materijala, ostvario najveću profitabilnosti, prosečna EBITDA marža je 37,8 odsto, a prosečan prinos na kapital u 2009. je iznosio čak 33 odsto. Promena u odnosu na prethodnu godinu, mereno ostvarenim prihodima, među sektorima nema, „kolo vode“ energetika, trgovina na veliko, sektor hrane i pića i trgovina na malo.

Na listi Top 300 se nalaze kompanije koje posluju u Srbiji, registrovane kod Agencije za privredne registre, i neke koje su registrovane u inostranstvu, ali s većinskim srpskim kapitalom. Od 300 preduzeća sa najvećim poslovnim prihodima, čak 163 konsoliduju svoje finansijske izveštaje, što je manje u odnosu na listu za 2008, kad je takvih preduzeća bilo 175. Upravo zbog takvog načina rangiranja, lista Top 300 omogućava najmerodavnije sagledavanje stvarnog poslovanja jezgra privrede Srbije.

Uz agregatnu listu i rang liste po sektorima, najuspešnije kompanije u Srbiji rangirane su i po sledećim parametrima: neto dobit, gde je prvo mesto zauzela kompanija Telekom Srbija, sa 13,3 milijarde dinara neto profita; rast poslovnih prihoda, prvo mesto pripalo je kompaniji Autoritas Investment, sa rastom od 159,9 odsto u odnosu na 2008; dobit iz poslovanja pre amortizacije (EBITDA), prvo mesto zauzela je Elektroprivreda Srbije (48,4 milijardi dinara); EBITDA marža, Raiffeisen Rent s maržom od 89,6 odsto.

Jelena Krstović iz Delta holdinga rekla je prilikom primanja priznanja da je za Delta holding velika čast što se uprkos ekonomskoj krizi i racionalizaciji poslovanja našla na prvom mestu Top 300.

Branko Radujko, generalni direktor Telekoma Srbija, rekao je da je priznanje koje je ta kompanija dobila pripada pre svega zaposlenima i akcionarima kompanije, korisnicima i poslovnim partnerima.

On je rekao da je u proteklom periodu sektor telekomunikacija takođe u značajnoj meri zahvatila kriza i da će obim tržišta definitvno biti manji nego prethodnih godina, ali je ocenio da će profit kompanije biti na nivou sličnom onom iz prethodne godine. On se nada da neto dobit neće biti pogođena većim udarima sa strane domaće valute.

   

Najveći gubitaši društvena i državna preduzeća

Marko Mićanović, direktor Altis Capitala, koji je učestvovao u koncipiranju i obradi podataka za publikaciju Top 300, kaže da na listi napreduju domaća preduzeća s privatnim kapitalom, dok s druge strane ostaje trend da su najveći gubitaši društvena i državna preduzeća.

Ove godine su, mereno prema EBITDA marži (poslovna dobit pre amortizacije), bili EPS i Telekom, što je, prema njegovim rečima delimično i zbog njihove veličine.

Pored ta dva preduzeća, največu EBITDA maržu imali su Telenor, Delta holding i Hemofarm.

Najveći rast prihoda imala je Victoria Group, sa 31 na 43 milijarde dionara, dok je Mercator sa 8. mesta dospeo na 16, s tim što je rezultat integracije s kompanjom Rodić, a ne organski rast. Prihodi Mercatora u 2009. su tako bili 41 milijardu dinara, u poređenju s devet milujardi 2008.