Banke još nisu izašle s konkretnim ponudama, ali, kako je rekao Mirko Španović, član Izvršnog odbora Hypo Alpe Adria banke, kamate u ovogodišnjoj Nedelji štednje kretaće se od 5,5 do sedam odsto. „Ove godine u nedelji štednje treba očekivati manje kamate nego ranijih godina budući da su pre dve godine one bile između devet i 10 odsto, dok su se prošle godine kretale između osam i devet odsto“, rekao je on.

Na drugoj strani, kako je rekao, za promovisanje dinarizacije neophodan je i stabilan kurs jer je teško ubediti građane da štede u dinarima ako on u jednoj nedelji izgubi dva do tri odsto vrednosti.

Član IO AIK banke Dejan Tešić upozorio je na problem veliki koncetracije depozita u Nedelji štednje imajući u vidu da skoro 50 odsto depozita kod banaka stiže u isto vreme. „To stvara ozbiljan sistemski rizik jer ako banka u tom periodu ne bude konkurentna to može biti udar na likvidnost“, upozorio je Tešić.

Direktor odeljenja za poslove sa stanovništvom u Eurobank EFG Goran Tomić istakao je da je značajna stimulacija države da prihod od štednje u dinarima ne oporezuje. Uprkos tome, dinasrka štednja građana je i dalje niska. U EFG Eurobank, kako je rekao, ona je maksimalnih šest odsto ukupne štednje.

Članica IO Komercijalne banke Slavica Đorđević upozorila je da od obima štednje građana zavisi i obim kreditiranja banaka. Ona je dodala da su u Komercijalnoj banci 90 odsto uloga depoziti visine do 50.000 evra, što znači da je najveći obim štednje pokriven garancijom države.

Direktor poslovne mreže Alpha banke Zoran Stojaković dodao je da banke moraju imati privlačenje štednje u fokusu tokom cele godine, ne samo u Nedelji štednje. Ipak, kako je rekao, uslov za to je makroekonomksa stabilnost.

Biljana Vujičić, izvršna direktorka Agrobanke, rekla je da je štednja jedan od bitnih faktora u bilansu banka i da čak 75 odsto deviznih depozita banaka potiče od štednje građana. Ona je napomenula da je dinarizacija poželjna i da je zaštita domaće valute preduslov stabilnosti privrede, ali da tome u prilog ne ide nestabilnost kursa dinara. Ona je ocenila da ta nestabilnost, koja u kratkim rokovima može da obezvredi dinar, utiče na nesigurnost građana da štede u domaćoj valuti.

Član UO Wiener Stadtiche osiguranja Kristof Rat rekao je da ta osuguravajuća kuća u Srbiji trenutno nudi osiguranje samo u evrima i da se kasnije taj novac može ulagati takođe samo u evrima, a da se osiguranjem u dinarima bavi veoma mali broj kompanija. On je rekao da je tržište osiguranja u Srbiji malo i da vredi manje od 100 miliona evra, a da je osiguranje u dinarima neizvesno jer je reč o dugoročnim ugovorima. On je napomenuo da za razvoj tržišta osiguranja u dinarima treba još vremena kako bi se izgradilo tržište, ali i poverenje građana.

Milan Kovač, direktor Društva za upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom Dunav, procenio je da su stope rasta imovine penzijskih društava ostale na istom nivou sve vreme krize i dodao da je stopa rasta tog osiguravajućeg društva bila 36 odsto, dok je 2009. prinos bio 15,9 odsto. Imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji je 9,5 milijardi dinara, rekao je on i dodao da bi penzijska društva u procesu dinarizacije mogla da učestvuju kroz trgovinu hartijama od vrednosti.

On je dodao da je penzijski fiond Dunav zainteresovan za kupovinu korporativnih i municipalnih obveznica i da očekuje da NBS izvrši „finija podešavanja“ kako bi olabavila ranije postavljene rigorozne propise koji su doprineli očuvanju penzijskih fondova u Srbiji.

Kovač je rekao i da je taj penzijski fond zainteresovan za ulaganje u dinarske hartije od vrednosti jer posluje s dinarskim ulozima.