Poslanici SNS-a predložili su, u raspravi o Predlogu zakona o ministarstvima, da vlada ima 12 ministarstava, navodeći da bi se na taj način "zaista uštedelo" i da je to optimalan broj resora da bi vlada mogla da funkcioniše.

Oni su predložili formiranje ministarstva za privredu i rad, koje bi spojilo nadležnosti nekoliko ministarstava. Prema njihovim rečima, spajanje ministarstva trgovine s ministarstvom poljoprivrede je besmisleno.

Naprednjaci su ocenili da bi njihov predlog zakona mogao da bude univerzalan i za formiranje nekih budućih vlada jer, kako su naveli, zakone o ministarstvima ne bi trebalo menjati svaki put kada se vlada formira.

I poslanici LDP-a zatražili su amandmanom da se broj ministarstava smanji na 12, navodeći da je organizacija državnog aparata preskupa i neefikasna.

Šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da je besmisleno spajati ministarstvo kulture i informacionog društva, dodajući da će na čelu resora biti "čovek koji samog sebe zove državnikom".

DSS je zatražio drugačiju organizaciju ministarstava, odnosno da vlada ima tri ministarstva, ali i da premijer podnese ostavku.

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić kazao je da je rekonstrukcija vlade preduslov da se koalicione stranke "namire u resorima vlade" i da je jedino rešenje da premijer podnese ostavku i da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.

On je rekao da premijer Cvetković "marioneta sa Andrićevog venca" i da ne može da vodi ni "upravu mesne zajednice".

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila da se umesto predloženog ministarstva ekonomije i regonalnog razvoja taj resor zove ministarstvo ekonomije i razvoja statističkih regiona jer, kako navode, ustav i pravni sistem Srbije ne poznaju pojam regiona.

"Svako drugačije zakonsko rešenje bi moglo naškoditi procesu regionalizacije, jer su jedini entinteti koji se mogu smatrati regionima - AP Kosovo, AP Vojvodina i Grad Beograd. Realnost je da Srbija nema regione", kazala je zamenica šefa poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Aleksandra Jerkov.

Ona je rekla da je takav zakon samo prelazno rešenje nakon kojeg će, kako je navela, uslediti analiza novih ministarstava i nova sistematizacija.

Srpska radikalna stranka (SRS) zatražila je formiranje ministarstva za izbegla, prognana i raseljena lica, jer je, kako su naveli, neophodno postojanje posebnog državnog organa koji bi rešavao probleme izbeglica u Srbiji.

Oni su naveli da se ministarstvo za rad i socijalnu politiku "ne bavi izbeglicama", kako je to zakonom predviđeno, kao i da Komeserijat za izbeglice nema dovoljno nadležnosti.