"U slučaju da Telekom ne bude prodat, Vlada može pozajmicama da finansira ovogodišnji deficit od 120 milijardi dinara i da javni dug ne premaši granicu od 45 odsto učešća u bruto domaćem proizvodu, utvrđenu fiskalnim pravilima", rekao je Petrović.

On je dodao da bi prodajom Telekoma bilo smanjeno zaduživanje države za potrebe finansiranja budžetskog deficita, a time i učešće javnog duga u BDP-u. "Sigurno je da bi Vlada bila komotnija ako bi Telekom bio prodat, ali ako se bude pridržavala fiskalnih pravila kojima je ovogodišnji deficit ograničen na 4,1 odsto BDP-a ne postoji opasnost od prevelikog rasta javnog duga usled novih zaduženja da bi se pokrio taj munus u državnoj kasi", ocenio je Petrović.

Petrović je rekao da bi, ako bi bio postignut dogovor o prodaji Telekoma, taj budžetski prihod trebalo da najvećim delom bude iskorišćen za javne investicije, a dodatno za otplatu najskupljih kredita. "Ako nešto prodate najbolje je da taj novca iskoristite da napravite nešto drugo što će donositi nove prihode", rekao je Petrović i dodao da bi bilo optimalno kad bi u Srbiji učešće izdataka za javne investicije u BDP-u iznosilo četiri do pet procenata.

Najbolji scenario za privredni rast, prema njegovoj oceni, jeste da se istovremeno smanjuje budžetski deficit i povećavaju izadaci za javne investicije. "Lošiji scenario jeste da veći prihodi budžeta budu iskorišćeni za rast rashoda, odnosno za javnu potrošnju, na račun smanjenja izdataka za javne investicije", upozorio je Petrović.