Rešavanje ovih slučajeva Brisel ne postavlja kao uslov vlastima u Beogradu, već najavljuje kao deo nezaobilaznog procesa koji Srbiju čeka po dobijanju statusa kandidata.

U pismu se ne navode imena nijednog biznismena, već samo slučajevi za koje se sumnja da su sporni. Prema saznanjima „Blica“, na spisku je najviše preduzeća, između ostalih: „Sartid“, odnosno „Ju-Es stil“, „Jugoremedija“, Veterinarski institut, prodaja poslovnih prostora Zavoda za opšte plaćanje ZOP (Nacionalna štedionica), „Mobtel“, „C market“, „Šinvoz“, „Tehnohemija“, „Srbolek“, „Keramika“ iz Kanjiže, „Zastava elektro“.

Sa spiska sumnjivih privatizacija, barem pet se povezuju sa Milanom Bekom, a jedna od njih je privatizacija Luke Beograd.