On je rekao da prosečna vrednost kredita u odnosu na prosečnu vrednost stana nad kojim je banka uspostavila založno pravo iznosi 67, 2 odsto. Šoškić je dodao da se krediti ne mogu odobravati onima koji ne mogu da ih vrate.

"Kredit treba da se odobre onome ko ima finansijsku snagu da ga vrati", rekao je on.

Šoškić se pozvao na primer Amerike u kojoj je počela svetska kriza. Prema njegovim rečima u toj zemlji je upravo vrednost kredita prevazišla vrednost nekretnina zbog čega je i izbila kriza.

"Osim toga u Americi ne postoji valutna klauzula što je dodatni rizik", kazao je on.

Na pitanje da li Narodna banka Srbije "kvari" državi posao stanogradnje Šoškić je odgovorio da je bolje da Vlada gradi autoputeve umesto stanove.

Prema njegovim rečima, privatizacija je imala za cilj da se država povuče iz poslova kojima je sasvim legitimno da se bavi privatni biznis.

"Takva je stanogradnja", istakao je on.

Guverner je naglasio da uprkos tome što u poslednjih nekoliko dana ministar Oliver Dulić izjavljuje da postoje pregovori sa NBS o povlačenju odluke o o učešću od 20 odsto za stambene kredite NBS uopšte ne razmatra to pitanje.

"Mi nismo u procesu donošenja odluke o ovom pitanju. Mera je usvojena 17. maja jednoglasno na Izvršnom odboru NBS", naglasio je on.

Subvencionisani stambeni kredit u 2011. se uzimaju dvostruko sporije nego prošle godine jer ljudi neće da plaćaju visoke cene stanova dodao je Šoškić.

Guverner je rekao da se zbog rizika opterećuju poreski obveznici, a da država nema prostora za dodatno zaduživanje.

NBS, kako je rekao ne odustaje od ciljane infacije od 4,5 odsto plus-minus 1,5. On je istakao da NBS ne namerava da promeni taj cilj.

"Možda ga i ne dostignemo, ali je važno da ga ne menjamo", kazao je on. U 2012. je cilj da inflacija bude četiri odsto i podsetio je da je u evrozoni inflacija dva odsto.

On je kazao da targetiranje inflacije NBS ne radi zbog sebe već stabilnosti finansijskog sistema.

"Ako želimo reforme ne možemo da se ponašamo na isti način kao do sada", dodao je on.

Mere dinarizacije kojima se NBS sve aktivnije bavi daju rezultate istakao je Šoškić.

"Evroizacija je prošle godine iznosila 76 odsto dok je sada 67 procenata", kazao je Šoškić.

Cilj dinarizacije je, kako je objasnio, da se smanji valutni rizik.

Žugić: Finasijska stabilnost Crne Gore javno dobro

Radoje Žugić, guverner Centralne banke Crne Gore, rekao je da je uspostavljanje i održavanje finansijske stabilnosti zajednički interes Centralne banke i Ministarstva finansija Crne Gore. On je dodao da očuvanje finansijske stabilnosti ima karakter javnog dobra.

„Sve što je u situaciji finansijke krize potrebno spašavati zato što igra ključnu ulogu u finansijskim mehanizmima trebalo bi da bude regulisano u periodu pre krize da se posle ne bi ušlo u prekomerne rizike.”, rekao je Žugić na Samitu guvernera centralnih banaka i ministara finansija jugoistočne Evrope u Bečićima u organizaciji Ekonom:east Media grupe.

"To je očigledno najvažnija lekcija koju nam je ova kriza ostavila", rekao je Žugić.

Stabilna valuta osnovni je stub cenovne stabilnosti kazao je on.

"To je bio osnovni razlog uvođenja evra u crnogorski platni sistem", istakao je Žugić.

On je kazao da će izazovi finansijske i cenovne stabilnosti postojati i u budućnosti, a da je na nadležnima da ih dočekaju spremno.

Bogov: Stabilnost cena osnovni cilj centralnih banaka

Stabilnost cena je osnovni cilj centralnih banaka, ali i preduslov za ekonomski rast rekao je Dimitar Bogov, guverner Narodna banka Republike Makedonije. On je dodao da je pored cenovne i finansijske stabilnosti Centralna banka Makedoije sebi postavila kao zadatak da motri i na druge indikatore kao što su dešavanja na deviznom tržištu, u platnom bilansu i u javnom i bankarskom sektoru.

Radomir Božić, viceguverner, Centralne banke Bosne i Hercegovine je kazao da je jedan od važnih zadataka centralnih banaka povećanje sigurnosti upravljanja deviznim rezervama. Posledica krize na bankarski sektor u Bosni i Hercegovini je gubitak banaka od 124,3 miliona konvertibilnih maraca u 2010 godini.