„I nije to nikakva demagogija. Jer ako i u narednom periodu polovina od 1,8 miliona zaposlenih bude primala 150 evra mesečno, Srbija će završiti kao Venecuela“, upozorio je Đilas.

Na pitanje ko je kriv što u Srbiji postoji neraspoloženje prema tajkunima, sagovornik Ekonom:easta ističe da je mnogo lakše kreirati pozitivnu sliku o bogatim ljudima u društvu u kom je prosečna plata 1.000 evra, kada svako ima dovoljno za sebe i porodicu.

„Kad imate platu od nekoliko stotina evra ili manje od toga, normalno je da postoji problem kad neko pokazuje da ima milione. Fascinantno je da su me jedni kritikovali što sam rekao da nije sramota biti bogat. Pa, nisu svi krali, a oni koji jesu bi trebalo da budu u zatvoru. Drugi pitaju odakle mi pravo da govorim o visini plata i kažu da je onaj ko je platio porez na profit regulisao sve obaveze prema državi. Pa, nije porez humanitarna kategorija, već obaveza. Ja sam samo upitao kako se pravi profit i opet tvrdim da nije normalno da neko ko radnike plaća 150-200 evra ima kuću koja vredi 10 miliona ili jahtu od nekoliko miliona evra“, tvrdi gradonačelnik Beograda.

Komentarišući primedbe nekih privrednika da je i sam poslodavac i da bi sve izrečene primedbe na račun tajkuna trebalo da važe i za njega, Đilas je kazao da nema problem ni da kaže da je u firmi, u kojoj je manjinski vlasnik, prosečna plata 1.041 evro. „Ne može, naravno, u svakom biznisu prosečna plata da bude tolika“, rekao je Đilas.

Naglašavajući da je sva pažnja javnosti uprta u nekoliko tajkuna, gradonačelnik Beograda je ocenio da bez privatizacije srpska privreda danas ne bi ni postojala.

Komentarišući tvrdnje Milana Beka da je politička oligarhija feudalizovala sve krupne nacionalne resurse i da vlast reketira predstavnike krupnog kapitala, Đilas je istakao da je i ta priča malo naduvana. „Ne kažem da nema korupcije i ljudi koji se kriju iza stranaka i traže pare za ovo ili ono. Znamo da toga ima i borimo se protiv toga, ali nije fer optuživati vrh države za reket“, kazao je Đilas.

   

Za Beograd prihvatljivo da svo zemljište Luke pripadne gradu

Đilas je rekao da pravosudni proces o slučaju Luke Beograd još traje. „Za mene je pravo čudna nauka, a trebalo bi da bude kao matematika, da su dva plus dva uvek četiri, a kod nas može i ovako i onako“, kazao je Đilas.

On je potvrdio da je u jednom trenutku postojala mogućnost da se slučaj reši i bez suda, ali je javnost bila protiv toga. „Zato smo jednostavno morali od toga da odustanemo. Zaista nisam želeo da me bilo ko optuži da sam Beku poklonio Luku. S tim teretom na leđima ne bih mogao da živim“, rekao je Đilas.

Prema njegovim rečima, nema smisla ni tvrditi da to zemljište vredi dve i po milijarde evra. „Pa, da je tako, ovo ne bi bio Beograd već Njujork, a ja bih bio Blumberg ili Đulijani. Ovde ljudi nemaju predstavu o pravoj vrednosti. To rade zato što niko od njih u životu nije napravio ni 1.000 evra, niti je van politike išta radio. Šteta je što spor oko Luke traje toliko dugo jer Beograd mora početi da koristi svoje resurse. Uz, ipak, drugačije pravosuđe i nemogućnost da se jedna presuda 16 puta vrti u krug, verujem da ćemo doći do nekog rešenja, koje će biti prihvatljivo za Beograd, a to je da svo zemljište Luke pripadne Beogradu“, zaključio je Đilas.

Gradonačelnik je poručio da gradski Vodovod sigurno neće biti privatizovan, dok će kompanije kao Gradska čistoća, Zelenilo i Beograd-put sigurno ući u neki proces privatizacije.