Optužba tvrdi da su Haradinaj i dvojica saoptuženih odgovorni za zločine nad civilima u logoru OVK u selu Jablanica kod Dečana, u leto 1998. godine

Za ubistva, mučenje i okrutno postupanje prema Srbima, Romima i Albancima u Jablanici, od maja do jula1998. godine, optuženi su Haradinaj, tada regionalni zapovednik OVK, njegov ujak Ljah Brahimaj, tada komandant logora u Jablanici, i Idriz Baljaj koji je komandovao specijalnom jedinicom OVK zvanom "Crni orlovi".

Tužilac Pol Rodžers (Paul Rodgers) naglasio je u uvodnoj reči da su optuženi bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata na čijoj su meti bili civili koje su oni videli kao "kolaborante, špijune ili ih optuživali za izdaju".

"Žrtve su prebijane, mučene i u nekim slučajevima ubijane bez obzira na nacionalnu pripadnost - bili Srbi, Albanci, Romi, i veroispovest - bili muslimani, pravoslavci ili katolici", kazao je tužilac, napomenuvši da su Haradinaj, Baljaj i Brahimaj direktno učestvovali u nekim od zločina navednih u optužnici.

Prema rečima tužioca, OVK je rat protiv srpskih vlasti videla "kao rat za oslobođenje", a optuženi su težili da sa "suzbiju neprijateljske snage".

Pritom su, međutim, koristili i nezakonita sredstva, zlostavljajući civile koje su smatrali nelojalnim ili neprijateljskim.

Tužilac je naznačio da je OVK imala kontrolu nad značajnim delom teritorije u okolini Dečana gde su bila dva štaba – jedan u selu Glođani kojim je zapovedao Haradinaj, a drugi u Jablanici na čelu s njegovim ujakom Brahimajem.

Rodbinske veze Haradinaja i Brahimaja, Rodžers je nazvao "značajnim" s obzirom na "zasnovanost albanskog društva na klanovima", u kojem "ne ulaziš u brak samo sa osobom, nego i sa njenim celim selom".

"Vrlo je značajno što su Haradinaj i Brahimaj bili na čelu uspostavljanja i organizovanja OVK u tom području", kazao je on.

Tužilac je najavio da će na suđenju iskaz dati svedok otet na toj teritoriji koju je OVK smatrala "slobodnom", uprkos povremenim napadima srpskih snaga. Pored tog "svedoka broj šest", u istom području bio je otet i srpski saobraćajni policajac Nenad Remištar koji je kasnije ubijen.

O kontroli OVK nad tim područjem, po najavi tužioca, svedočiće i Nebojša Avramović koji je u kritično vreme bio kriminalistički tehničar MUP u Đakovici.

Kao svedoke o tome da su se u tom području "sela organizovala kao podrška OVK", Rodžers je pomenuo i tadašnje vođe te formacije Rastuma Tetaja i Jakupa Krasnićija.

Tužilac nastavlja uvodnu reč.

Prema optužnici, Haradinaj, Baljaj i Brahimaj bili su učesnici udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo "zlostavljanje srpskih civila, kao i Albanaca i Roma koji su sarađivali sa srpskim snagama, ili ih je OVK smatrala kolaboratorima, kao i onih koji nisu podržavali OVK".

Prvom tačkom su Haradinaj, Baljaj i Brahimaj optuženi za ubistvo Ivana Zarića, Agrona Beriše i Burima Bejte, romske nacionalnosti, koje je OVK privela u jablanički logor 19. maja 1998.

Oni su u logoru prebijeni i mučeni, a Baljaj je, po optužnici, Zariću odsekao uvo. Trećeoptuženi Brahimaj je zatim, u prisustvu Haradinaja, naredio da trojica civila budu pogubljena, posle čega ih je Baljaj odveo sa pripadnicima svoje jedinice "crni orlovi".

Tela Zarića, Beriše i Bejte nisu nađena.

Ubistvo Uke Redžepaja i Nesreta Aljaja, Roma koje je je OVK videla kao kolaboratore, drugom tačkom optužnice je stavljeno na teret Haradinaju, Baljaju i Brahimaju.

Redžepaj i Aljaj dovedeni su u Jablanicu 25. maja 1998, a njihovo streljanje naredio je, po optužnici, Brahimaj koji je bio zamenik Haradinaja.

Mučenje i okrutno postupanje prema kosovskom Albancu koga su Haradinajevi ljudi zarobili 13. juna 1998, pod sumnjom da je sarađivao sa srpskim vlastima, opisani su u trećoj tački optužnice.

Iz optužnice proizlazi da će žrtva zlostavljanja svedočiti na ponovljenom suđenju, budući da je identifikovana kao "Svedok broj šest".

Ubistvo srpskog policajca Nenada Remištara 14. juna 1998, dok je bio u rukama snaga OVK pod kontrolom Haradinaja, predmet je četvrte tačke optužnice.

Remištara je OVK zaustavila prethodnog dana na kontrolnom punktu na putu Klina-Đakovica i prebacila u Jablanicu gde ga je prebio Nazmi Brahimaj, brat trećeoptuženog Ljaha.

Dan pošto je zarobljen, Remištar je odveden i ubijen, a njegovo telo nije nađeno.

U istoj tački optužnice navedeno je i da su u logor OVK u leto 1998. dovedeni "neidentifikovani Muslimani i Crnogorci" koji su u logoru tri dana prebijani i "bodeni noževima". Zatim su ih pripadnici OVK odveli Njihova sudbina nije poznata.

Albanac Pal Krasnići poslednji put je viđen živ 26. jula 1998. dok je bio u pritvoru OVK u Jablanici, a njegovo telo je kasnije nađeno kod Radonjićkog jezera, nedaleko od logora, piše u petoj tački optužnice protiv Haradinaja i podređenih.

Krasnići je bio uhapšen 10. jula, pod optužbom da je "srpski špijun". Pod teškim batinama bejzbol-palicom, potpisao je lažno priznanje.

Petom tačkom, Haradinaj, Baljaj i Brahimaj optuženi su i za smrt Skendera Kućija koga je OVK 11. jula 1998. odvela iz njegove prodavnice u Jablanicu.

Kući je teško prebijen motkama i šipkama, a pet dana kasnije umro je u ambulanti OVK u selu Rznić gde je odnet po naređenju Haradinaja.

Od prebijanja je imao otvorenu ranu kroz koju se mogao videti bubreg, piše u optužnici.

O prebijanju i mučenju kojem je bio podvrgnut u pritvoreničkom logoru OVK u julu 1998, po istoj tački optužnice, trebalo bi da svedoči i zaštićeni "Svedok broj tri".

Na poziv Brahimaja, on je 13. jula 1998. otišao u štab OVK u Jablanici, ali je tamo pritvoren, zajedno sa još dve osobe, i tučen dok nije izgubio svest.

U Brahimajevoj kući, tri dana kasnije, tukli su ga i Baljaj i dve pripadnice OVK. Baljaj ga je nazivao sprskim špijunom, a Brahimaj mu je govorio da bi trebalo da se ubije.

Pošto je pobegao, "Svedoka broj tri" je Brahimaj ponovo zarobio krajem jula 1998. U Haradinajevom štabu u selu Glođani opet je prebijan, sve dok ga Haradinaj nije oslobodio.

Poslednjom, šestom, tačkom, Haradinaj, Baljaj i Brahimaj optuženi su za okrutno postupanje i mučenje Albanaca Nasera Likaja i Fadila Fazlijua koje su smatrali "izdajnicima" zato što su "podržavali Demokratski savez Kosova" Ibrahima Rugove.

Likaja i Fazlijua, Haradinajevi ljudi su oteli i u Jablanicu sproveli 23. maja 1998. Haradinaj, Baljaj i Brahimaj od njih su, pod pretnjom, tražili da selo Grabanicu, u kojem su živeli, "očiste" od Srba.

Pošto je porodica otetih zapretila krvnom osvetom, OVK ih je oslobodila, ali je u julu Brahimaj ponovo oteo Likaja koji je zatim, po optužnici, tučen bejzbol-palicom pred Haradinajem koji je naređivao da prebijanje počne i bude zaustavljeno.

Haradinaj je Likaju pljunuo u lice, a Baljaj mu je pretio ubistvom.

Prebijanje je trajalo tri dana, posle čega je pritvorenik bio primoran da radi, dok nije pobegao, tri nedelje kasnije.

Usvajajući žalbu tužilaštva na prvostepenu presudu, izrečenu u aprilu 2008, Apelaciono veće Tribunala je krajem jula 2010. godine naložilo da se suđenje Haradinaju i saoptuženima Idrizu Baljaju i LJahu Brahimaju ponovi po šest od 37 tačaka prvobitne optužnice.

Prvostepenom presudom, Haradinaj i drugooptuzeni Baljaj bili su oslobođeni krivice za zlocine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Decana 1998. Trećeoptuženi Brahimaj osuden je na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema zarobljenicima u logoru OVK u selu Jablanica.

Delimično ponavljanje suđenja, žalbeno veće Tribunala naložilo je zato što na prvom procesu nisu bila saslušana dva ključna svedoka, bivši pripadnici OVK, koji su odbili da svedoče zato što su bili "uznemiravani" i "zastrašeni".

Na zastrašivanje i uznemiravanje svedoka na Kosovu, ukazalo je i sudsko veće u prvostepenoj presudi u kojoj je naznačeno i da su počinjeni zločini nad nealbancima i Albancima koje je OVK smatrala nelojalnim, ali da nije dokazana krivica Haradinaja i Baljaja.