Tadić je na otvaranju devetog samita šefova država jugoistočne Evrope "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi" rekao da aktivno uključenje institucija EU u rad regionalnih foruma potvrda evropske budućnosti svih zemalja jugoistočne Evrope.

On je dodao da je održavanje samita na arheološkom lokalitetu Viminacijum kod Kostolca još jedna potvrda posvećenosti Beograda procesu pomirenja, dijalogu i promovosanju tolerancije i međusobnog razumevanja u regionu.

Tadić je rekao da kriza o kojoj danas svi govore nije samo ekonomska, već pre svega kriza vrednosti i morala i da je za njeno prevazilaženje neophodno što pre početi zajednički projekat obnove univerzalnih ljudskih vrednosti.

On je kazao da je izuzetan komunikativni potencijal savremene umetnosti potvrđen i brojnim umetničkim projektima u regionu, kao što su zajednički angažman umetnika i institucija iz BiH i Srbije na osnivanju Muzeja savremene umetnosti u Sarajevu ili bijenale Time Machine u Konjicu, na kom je predstavljeno 50 savremenih umetnika iz jugoistočne Evrope. On je dodao da se time pokazuje da savremena umetnost u političkom smislu otvara prostor za pomirenje.

"Vrednost i značaj savremene umetničke produkcije u našem regionu ogleda se upravo u činjenici da u toj oblasti komunikacija nije nikad ni prestajala. U vremenima teškim za region, zajednički umetnički projekti bili su jedinstven model ponovnog povezivanja kultura, njihovog uzajamnog prepoznavanja, prihvatanja i uvažavanja, bez obzira na razlike u nasleđu, tradiciji ili veri", rekao je Tadić.

"Bogatstvo ljudskog sveta kao sveta kulture zapravo je bogatstvo kulturnih različitosti, sadržanih u svakom kulturnom identitetu", rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, afirmacija kulturnog identiteta kroz dijalog i prožimanje kultura predstavlja put ka univerzalnim kulturnim vrednostima, ka interkulturalizmu, a time i ka međunarodnoj kulturnoj zajednici.

 

Tadić: Problem baštine povezan s problemom Kosova

Tadić je rekao da se Srbija suočava s problemom očuvanja svoje kulturne baštine koji je povezan s jednim od najosetljivijih nerešenih političkih problema u regionu, pitanjem statusa Kosova. Tadić je rekao da Srbija ostaje posvećena nalaženju rešenja za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, uprkos nedavnim jednostranim potezima Prištine.

On je istakao da je jedno od najvažnijih pitanja status srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa na Kosovu. "Jedno od najvažnijih pitanja jeste svakako pitanje srpskog nasleđa na Kosovu, pre svega srednjevekovnih spomenika koji su uvršćeni na Listu ugrožene baštine. Reč je o manastiru Visoki Dečani, Pećkoj patrijaršiji, Gračanici i crkvi Bogorodice ljeviške", rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, Srbija je jasno određena kao država ugovornica kojoj spomenici pripadaju i tako mora da ostane. "Ovde želim da budem jasan jer se radi o vitalnom interesu moje zemlje i naroda", naglasio je on.

On je rekao da svetinje na Kosovu predstavljaju samu srž srpskog identiteta, ali da su one nažalost ugrožene od ekstremista.

"Svedoci smo političkih pokušaja Prištine da nesporni srpski identitet ovih svetinja zameni 'kosovarskim'. Samo beskompromisnim očuvanjem kulturnog nasleđa stvaramo preduslov za nastanak baštine budućnosti i stoga ću i lično nastojati da se zajedičkim naporima svih strana, uključujući UNESKO, nađe rešenje za ovo osetljivo pitanje", rekao je Tadić.

Učesnici samita su u pauzi zasedanja obišli arheološki lokalitet Viminacijum. Učesnike samita zaposleni su upoznali sa sadržajem lokaliteta na kom su ostaci najvećeg grada rimske provincije Gornje Mezije, koja je obuhvatala prostor današnje centralne Srbije.

Viminacijum je osnovan je u I veku nove ere, a uništen u V veku najezdom Huna. Posetioci Viminacijuma, osim mauzoleja i nekropole sa grobovima, fresaka iz kasnoantičkog perioda i nekoliko skeleta mogu da vide i severnu kapiju utvrđenja koja je nekada izlazila na Dunav.

Lideri zemalja jugoistočne Evrope okupili su se danas u Viminacijumu kod Kostolca na Devetom regionalnom samitu UNESKO-a na temu "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi", koji organizuju Srbija i UNESKO.

Na Samitu učestvuju i predsednici Bugarske Georgi Prvanov, Hrvatske Ivo Josipović, Makedonije Đorđe Ivanov i Crne Gore Filip Vujanović, komesarka EU za obrazovanje, kulturu, multijezičnost i mlade Androula Vasiliou i generalna direktorka Saveta Evrope za obrazovanje, kulturu, nasleđe, mlade i sport Gabriela Bataini-Dragoni.

 

Topi: Kosovo ne treba da ostane van razgovora

Predsednik Albanije Bamir Topi izjavio je na samitu da Kosovo ne treba da ostane van takvih razgovora. Topi je istakao da Kosovo svojim glasom treba da osnaži svoju kulturu i dodao da je za to potrebna dobra volja svih.

On je ukazao da narodi ne treba da žive s tenzijama iz prošlosti, već u skladu i miru, naglasivši da je jedinstvo u regionu moguće i neophodno.

Albanski predsednik je ocenio da je saradnja ponekad teška, ali treba da bude istinita, i dodao da treba prevazići podele iz prošlosti.

Umetnost i kultura su snažna sredstva za prevazilaženje podela i mogu da nam pokažu koliko smo slični, poručio je Topi.

 

Izetbegović: Kultura omogućava bližu saradnju

Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da oblast kulture nudi mogućnost za još bližu saradnju i bolje odnose u jugoistočnoj Evropi. Izetbegović je na samitu izjavio da je zadovoljan što se nastavlja dijalog i da BiH ceni aktivnosti UNESKO-a u oblasti kulture.

On je rekao da je BiH jedinstvena po mnogo čemu, pre svega po multikulturalnosti, navodeći da je prošla kroz težak period rata, u kom su stradali i kulturni spomenici. Izetbegović je kazao da BiH korak po korak obnavlja ta veličanstvena znamenja i podsetio da BiH ima dva dobra upisana na listu svetske baštine, Stari most u Mostaru i most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu.

On je takođe istakao važnost regionalne saradnje i naveo da istinski radi na pomirenju u regionu.