"Izveštaji govore da 30 odsto strategija ima jasno iznetu strategiju, 25 odsto su se preklapale, 25 odsto samo je imalo jasne akcione planove", rekao je zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić, jedan od autora predloga praktične politike.

Ti podaci, kako je objavio portal EurActiv, proističu iz istraživanja sprovedenog 2010. godine uz podršku Odeljenja za međunarodni razvoj Velike Britanije, na osnovu 80 strategija, a prema podacima iznetim na skupu u Evropskom pokretu u Srbiji, Srbija danas ima i 30 strategija više - ukupno 110 strategija.

U predlogu praktične politike Istraživačkog foruma EPuS-a predviđeno je da se broj strategija drastično smanji na oko 10-ak, koje se odnose na unapred utvrđene sektore, kao i da Generalni sekretarijat za izradu strategija izradi jedinstvenu metodologiju.

Kako je rekao Mirić, problem je i neusklađenost planiranja regionalnog razvoja sa planiranjem finansiranja EU, čiji fondovi se koriste za finasniranje dela velikih projekata u Srbiji.

Kada je reč o evropskim fondovima, u Srbiji je problem i nedostatak projekata za njihovo korišćenje, budući da se oni izrađuju kada se objavi poziv, što je kasno, rekao je Mirić.

"Treba sada da spremamo projekte za period 2014-2020", ukazao je on.

Potrebno je ugasiti zastarele strategije, rekao je Mirić, dodavši da Srbija ima samo tri takva dokumenta koja pokrivaju naredni budžetski period EU 2014-2020, a oni su potrebni između ostalog radi prijavljivanja projekata od strateškog značaja za finansiranje fondovima EU.

Direktorka Agencije Vlade Vojvodine za ravnomerni regionalni razvoj Valentina Ivanić ukazala je da se u Srbiji ne procenjuju efekti sprovođenja strategija.

"Nikada ne merimo efekte onoga što je uloženo u odnosu na privredni, socijalni razvoj regiona", rekla je Ivanić i dodala da je to jedan od najvećih problema.

Kako je rekla, procene se uglavnom rade naknadno, a ne na osnovu unapred utvrđenih pokazatelja.

"Ako se ne postave ex ante indikatori, često je nemoguće tačno utvrditi ostvareno, ne razlikuju se rezultati (npr. ekonomski u opštem smislu) od efekata (preduzetih mera)", navela je ona.

Ivanić je istakla da ne postoji jasna dugoročna ekonomska politika, čiji cilj je da se postigne konkurentnost regiona, već se regionalnom politikom ispravljaju problemi koji su već nastali, odnosno pomoć siromašnim i devastiranim područjima.

Kada postoji dobro planiranje razvoja, planiranje fondova se svodi na tehničko pitanje, a razvojem se upravlja na osnovu prioriteta zemlje, a ne donatora.