Sirijske kompanije ne učestvuju u većem broju na srpskom tržištu, ali zato ima mnogo sirijskih biznismena koji individualno posluju u Srbiji. Postoje i mešovite sirijsko-srpske firme, ali je njihovo poslovanje još u povoju.

Ali, nadamo se da će upravo te firme biti temelj buduće bogate privredne saradnje između dve zemlje, kaže u razgovoru za Biznis Mađid Šadud, ambasador Sirijske Arapske Republike u Srbiji.

On je na čelo diplomatskog predstavništva svoje zemlje u Srbiji došao pre dve godine, ali mu ona nije bila nepoznata jer je, napominje, još 1975. godine prvi put stigao u Beograd i u narednih šest godina magistrirao i doktorirao na našem Fakultetu političkih nauka.

Ambasador Šadud ističe da odnosi između Srbije i Sirije imaju jake istorijske korene, da su obuhvatali političke, ekonomske i kulturne kontakte, ali i dodaje da su događaji na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina ostavili direktne posledice po odnose dve zemlje.

Ipak, ističe ambasador, zajednički interesi formirali su osnov za obnovu ranijih odnosa, a delegacija Srbije sa ministrom energetike na čelu posetila je nedavno Siriju i upoznala se sa tamošnjom političkom i privrednom situacijom, nakon čega će, nada se ambasador Šadud, uslediti novi kontakti koji će dovesti do većeg priliva investicija u oba smera.

Koliko su Sirijci zainteresovani da ulažu u Srbiju?

- Trgovinska razmena između dve zemlje postoji, zajednički interesi za povećanje obima razmene takođe, na čemu trenutno radimo sa Vladom Srbije. Velika srpska privredna delegacija koja je prošle godine posetila Damask susrela se sa sirijskim zvaničnicima i razgovarala o obnovi zajedničkog komiteta koji je nekada postojao, što je označilo početak privredne saradnje.

Situacija je trenutno takva da se privredna saradnja svodi samo na lične kontakte biznismena. To čine pojedini Sirijci koji trenutno žive u Srbiji, biznismeni koji posete Srbiju i bave se uvozom neke sirijske robe, poput južnog voća, nameštaja ili industrijskih proizvoda. Takođe, pojedini srpski biznismeni dolaze u Siriju, prodaju svoju robu i ta razmena se povećava.

U čemu bi bila prednost sirijske robe u odnosu na konkurentsku u Srbiji?

- Kao što sam već istakao, tek smo odnedavno počeli da izvozimo robu prema Srbiji, tako da je još nema previše. Ali, verujemo da je sirijski nameštaj veoma kvalitetan i jeftin, tako da nema sumnje da za njega ima mesta na srpskom tržištu.

Sirijski tekstil, kojim je presvučen nameštaj, izuzetnog je kvaliteta, a drvo za njegovu proizvodnju nameravamo da uvozimo iz Srbije. Sirijskom tržištu je potrebno srpsko drvo, a Srbiji je potreban sirijski nameštaj. To znači da bismo mi u Srbiju uvozili naš nameštaj napravljen od srpskog drveta.

Takođe, i voće iz Sirije koje je najkvalitetnije i najukusnije na svetu može itekako da bude konkurentno na ovdašnjem tržištu. Sirija je najjeftinija zemlja Bliskog istoka, svi proizvodi se prodaju po pristupačnim cenama, a radna snaga je jeftina.

Da li biste sirijskim biznismenima preporučili da dođu u Srbiju?

- Naravno. Privredne delegacije već su organizovale susrete i razmenili informacije o privredi i tržištu obe zemlje. Sirijski biznismeni već su upoznati sa specifičnostima srpskog tržišta i nadam se da će u narednom periodu u većem broju krenuti u Srbiju.

Inače, Sirijci mnogo znaju o Srbiji, za šta postoji mnogo razloga. Za vreme bivše Jugoslavije ceo arapski svet znao je za SFRJ, Tita i nesvrstane. Tito je posećivao Siriju, naš predsednik Jugoslaviju.

Dosta Sirijaca studiralo je u Jugoslaviji, bili su stipendisti vaše vlade. Ja sam jedan od njih. Srpski građevinci gradili su u Siriji i građani Sirije to znaju. Još uvek dosta Sirijaca živi i radi u Srbiji, gde su formirali i porodice.

Možete li da uporedite privredu Srbije i privredu Sirije?

- Srpska ekonomija se i ranije oslanjala na industriju i poljoprivredu, usluge, trgovinu i turizam kao i sada, ali su se kapaciteti proširili u svim ovim oblastima. Sirijska privreda se nekada bazirala na poljoprivrednoj proizvodnji, a upotpunjavala se industrijskim uslugama, trgovinom i turizmom.

Kao rezultat stabilnosti u Siriji, do koje je došlo za vreme vladavine pokojnog predsednika Hafez al Asada i sadašnjeg Bashara al Asada, primećen je veliki pomak u kvalitetu i količini proizvodnje. Sirija je ostvarila samostalnost u strateškoj proizvodnji, kao što su pšenica, pamuk, voće i povrće.

Primera radi, naša zemlja je pre 70 godina proizvodila 700.000 tona pšenice, i to ukoliko je bilo zadovoljavajuće količine padavina. Danas se u Siriji proizvodi četiri do šest miliona tona pšenice, milion tona ječma, isto toliko tona pamuka, skoro milion tona južnog voća...

Sedamdesetih godina postojao je svega jedan univerzitet, a sada ih imamo sedam, kao i 13 privatnih univerziteta. U Siriji je studiranje na državnim fakultetima besplatno, kao što je to bilo nekada u Jugoslaviji.

U Siriji postoji tradicionalna industrijska proizvodnja tekstila i bakra, kao i prerađivačka industrija. U proteklom periodu naša zemlja je doživela veliki rast različitih proizvodnji, kao što su industrija automobila, električna, hemijska i farmaceutska industrija.

Tome su doprineli novi zakoni koji su usvojeni u poslednje vreme, kako bi se olakšao proces investicija i podržao izvoz. Ubrzan je i razvoj bankarskih usluga i infrastrukture. Sirija je doživela i važan napredak turističkog sektora.

Upravo različitosti između dve privrede treba iskoristiti, kako bi došlo do trgovinske razmene na obostranu korist. Nama su potrebne mašine za proizvodnju koje vi imate, energetika, vaši inženjeri su odlični...Sirija izvozi naftu, fosfat, nekoliko vrsta poljoprivrednih proizvoda.

Smatramo da je turizam naša velika šansa. Imamo prelepe peščane plaže, pejzaže, pustinju i sve je to zanimljivo da se vidi.

Imate li podatke kolika je bila spoljnotrgovinska razmena između dve zemlje?

- Rezultat trgovinske razmene između Srbije i Sirije jako je skroman, tako da je ukupna razmena u 2006. godini dostigla prihod od oko 35 miliona evra.

Ali, ako uporedimo ovu sumu sa prihodom od razmene u ranijim periodima, vidimo da je spoljnotrgovinska razmena procentualno povećana. Nadamo se da će u sledećem periodu ekonomski razvoj i Srbije i Sirije biti mnogo bolji kako bi došlo do povećanja trgovinske razmene između dve zemlje.

Kako sagledavate perspektive srpskog tržišta?

- Srbija je vrlo važna zemlja na Balkanu, ali i van regiona, zbog njenog posebnog geografskog položaja koji spaja istok i zapad. Ona će dodatno dobiti na važnosti nakon prolaska naftovoda i gasovoda iz Rusije i Kaspijskog jezera prema Evropi.

Drugi faktor proizilazi iz osobine srpskog naroda koji polaže dosta na kvalitet edukacije, znanje stranih jezika, volju za životom i otvorenost prema drugima. Prošlo je dve godina kako boravim u Srbiji kao ambasador Sirijske Arapske Republike i za to vreme primetio sam da ekonomija doživljava ubrzani rast, naročito u Beogradu, uz veliki obim spoljnih investicija koje su u konstantnom porastu.

Takođe, primećujem da ima dosta raznovrsne robe, što potvrđuje da je srpsko tržište obećavajuće, posebno za sirijske proizvode, jer naša zemlja ima mnogo proizvoda koji nisu zastupljeni na srpskom tržištu i obrnuto.

Hoćete li ukinuti vize za građane Srbije?

- Nadamo se da će do toga doći vrlo brzo. Ali, i postojeća procedura za izdavanje viza je veoma jednostavna. Građanin Srbije ujutro podnese zahtev za vizu, a popodne je već dobije. Nadam se da će i procedura za građane Sirije koji nameravaju da posete Srbiju biti jednostavnija, iako smo svesni da je neophodno da vize postoje, pošto se Srbija približava EU.