Naime, “Merkator Hrvatska”, “Bila” i “Plodine” osnovali su zajedničku kompaniju čiji bi udeo na hrvatskom tržištu do kraja godine trebalo da dostigne 20 odsto, kako bi se ozbiljno primakli najjačem “Konzumu”. Udružene tri trgovinske kuće na taj način će dobiti povoljnije cene kod dobavljača, što, naravno, znači i jeftinije proizvode na rafovima.

Kod nas ne postoji slična inicijativa. Najveći srpski trgovac Miroslav Mišković, čija “Delta”, prema podacima iz Strategije trgovine, ima 26 odsto ovdašnjeg tržišta maloprodaje, nema ozbiljnog takmaca jer druga po veličini kompanija ima sedam odsto, treća tri do četiri procenta.

U našoj priči postavlja se pitanje kakva sudbina čeka mala i srednja trgovinska preduzeća. Za mnoge od njih, već smo se uverili u to, dolazak inostranih trgovinskih lanaca znači kraj poslovanja.

Udruženje vojvođanskih trgovaca procenjuje da svaki megamarket zatvori 50 dućana, a kako tek treba da otvorimo tržište za velike igrače, “komšijskim” radnjama preostaje samo da zamandale vrata.

Spas, po oceni stručnjaka, mogu pronaći jedino u udruživanju. U protivnom, za koju godinu opstaće samo porodične radnjice, čiji će se posao svesti na “ambulantno” snabdevanje mlekom, hlebom, šećerom...

Koliko je srpska trgovina usitnjena pokazuje i podatak da u trgovini imamo 42.776 preduzeća, što je čak 43 odsto od ukupnog broja preduzeća u Srbiji i 40 odsto od ukupnog broja preduzetnika. Broj registrovanih trgovinskih radnji iznosi oko 94.000 i postoji više od 100.000 maloprodajnih objekata.

Jedini ozbiljan vid udruživanja male trgovine u Srbiji ogleda se u sistemu CBA s 22 članice koje poseduju 363 sopstvena maloprodajna objekta i više od 500 tranzitno pridruženih i zapošljavaju 3.500 radnika. Ova alijansa nastoji da stvori jedin-stven sistem prodavnica sa zajedničkim identitetom u kojima će biti ponuđeni i proizvodi sa sopstvenom robnom markom.

– Za razvoj malih i srednjih trgovinskih preduzeća u Srbiji najveći problem predstavlja nekontrolisano nadiranje inostranih trgovinskih lanaca – kaže predsednik Upravnog odbora trgovinske alijanse CBA Đorđe Samardžić.

On ukazuje na to da članice CBA-e nisu protiv dolaska stranih lanaca, ali pod istim uslovima pod kojima posluju i domaće prodavnice, napominjući da male trgovine rade sasvim drugi segment prodaje u odno-su na velike sisteme.

Napominjući da male trgovine ostvaruju više od 70 odsto ukupnog prometa u Srbiji, Samardžić je izrazio zadovoljstvo što je Ministarstvo trgovine uvrstilo njihove zahteve u Strategiju razvoja trgovine do 2012. godine. Ti zahtevi se odnose na pomoć u izgrad-nji infrastrukture, dobijanju povoljnih kredita za gradnju objekata, ubrzano dobijanje dozvola.

Napominjući da je napravljen program za podsticaj razvoja malog biznisa, ekspert u oblasti trgovine Stipe Lovreta ukazuje na to da je jedno to što država treba da radi – da da podsticaj, ali je pitanje šta treba da rade firme.

Lovreta poručuje malim firmama koje dominiraju u Srbiji da se pod hitno integrišu, stvore takozvane nabavne grupe, alijanse, i na taj način traže izlaz za spas, za opstanak i za vođenje konkurencije s velikim lancima.

Nemački model uspešan
Ministarstvo trgovine pokreće formiranje nacionalne asocijacije prodavaca na malo. Ona će, po rečima ministra Slobodana Milosavljevića, okupiti sve trgovce na malo u zemlji po modelu saveza nemačkih maloprodavaca, koje posluje već 80 godina i ima 100.000 članova iz svih sektora i koji ostvaruju više od 250 milijardi evra prometa godišnje. On je rekao da će Ministarstvo pomoći osnivanju udruženja i finansijski, ali i posredovanjem u povezivanju s nemačkim lancem, koji može da pomogne svojim iskustvom.