Reč je, inače, o drugoj najavi bojkota srpske robe zabeleženoj u prethodne 2,5 godine, od čega će najviše štete imati poslovni partneri s obe strane administrativne granice, kao i potrošači, a profitiraće crno tržište.

Komentarišući najavu moguće blokade uvoza robe iz Srbije Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove Denjub fuds grupe, kaže za Danas da bi ta mera bila štetna za sve srpske kompanije koje plasiraju svoje proizvode na to tržište.

- Takva mera bi i Denjub fuds grupi nanela veliku štetu imajući u vidu vrednost robe koju smo 2007. godine plasirali na to tržište i koja je premašila deset miliona evra. Takođe, treba naglasiti da bi eventualni prekid prodaje robe proizvedene u Srbiji naneo veću štetu srpskoj, nego kosovskoj privredi. S druge strane, činjenica je da bi ta mera doprinela povećanju obima prometa u sivoj zoni, ali i pojavu falsifikovanih proizvoda, kao što je, recimo, bio slučaj sa „plazma“ keksom i mineralnom vodom „Knjaz Miloš„, jer to tržište je uglavnom uvozno orijentisano, bez sopstvene proizvodnje - ističe Pribićević. On smatra da bi rešenje problema, koji ima i političku dimenziju trebalo tražiti u okviru CEFTA sporazuma.

I Miroslav Miletić, generalni direktor koncerna Bambi - Banat, tvrdi da bi za srpske privrednike bilo pogubno ako bi i naredna godina počela sa sličnim problemima, kao i 2008.

- Tržište KiM je za sve srpske kompanije respektabilno jer je roba iz Srbije tražena na tom području. Zato sam siguran da će se pronaći način da se u skladu sa domaćim, ali i propisima Euleksa, stvori administrativni minimum uslova za snabdevanje tržišta, umesto da se poseže za merama koje najviše štete nanose potrošačima.Takođe, smatram da ni kosovsko tržište ne može brzo da nađe zamenu za određene proizvode, pa očekujem nove korake i apelujem da se problemi što pre prevaziđu - kaže za Danas Miletić.

Goran Bosić iz firme „Milošćić“ iz Niša rekao je za Danas da su početkom ove godine u vreme proglašenja nezavisnosti KiM prekinuli nekada dobre poslovne odnose sa partnerima iz pokrajine i da još nisu uspeli da ih na kvalitetan način obnove.

U razmeni Kosova i ostatka Srbije prisutna je velika nesrazmera. Kako Srbija ne priznaje proglašenu nezavisnost, razmena se ne tretira kao izvoz i uvoz veća kao otprema i doprema. Prema podacima koje smo dobili od Zavoda za statistiku, prošle godine iz Srbije na Kosovo otpremljeno je robe u vrednosti od 319 miliona dolara ili 232,2 miliona evra dok je dopremljena roba vredna tek oko 4,5 miliona dolara (3,3 miliona evra). Zvanični podaci pokazuju i da je vrednost otpreme u porastu bez obzira na to što je proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru značajno otežalo snabdevanje tog tržišta srpskom robom. Tako je u periodu januar-oktobar ove godine otpremljeno više robe nego u celoj prošloj godini (382,2 miliona dolara ili 254,4 miliona evra), ali je smanjena vrednost dopremljene robe sa Kosova u Srbiju (3,6 miliona dolara ili 2,4 miliona evra). Problem je, međutim, u tome što se veliki deo trgovine obavlja sivim kanalima, o čemu zvaničnici izbegavaju da govore. Procenjuje se da registrovani izvoz predstavlja samo 40 odsto ukupnog izvoza na Kosovo, dok je samo 30 odsto uvoza s Kosova legalno.

U ovoj godini iz Srbije je na Kosovo najviše otpremano plinsko ulje (38,9 miliona dolara ili 25,7 miliona evra), zatim crepovi od keramike (8,1 miliona evra), motorni i avionski benzin (6,8 miliona evra), pšenično brašno (6,4 miliona evra) i premazana hartija (6,3 miliona evra). S druge strane, najviše je dopremljeno brusnica, borovnica i ostalog svežeg bobičastog voća (502 hiljade evra), cevi za naftovode i gasovode (371 hiljada evra), jestivih pečurki i trifli (259 hiljada), kestenja (138 hiljada evra) i samohodnih utovarivača i bagera (106 hiljada evra). I u prethodnih nekoliko godina najzastupljeniji proizvodi koji su išli iz Srbije u pravcu Kosova bili su građevinski materijal i prehrambeni proizvodi. Na tržište Kosova najviše robe otpremaju Pionir, Vital, Bambi, Štark, Rosa, Medela, Crvenka, PKB, Banini, Akva Heba, Hisar, Banat.

Prvu kampanju za bojkot srpskih proizvoda pokrenulo je u maju 2006. godine udruženje „Samoopredeljenje“ koje je štampalo plakate sa mecima umesto ampula uz poruku „i posle rata nas ubijaju“, kao i sliku četiri ocila napravljenih od plazma keksa. Bojkot, ipak, nije uspeo.

Rizičan potez

Goran Nikolić iz Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije kaže za Danas da naša država ne bi trebalo da rizikuje da dovede u pitanje jedno od retkih tržišta na kojem beleži izuzetno visok suficit u razmeni. „Srbija u trgovini sa Kosovom beleži suficit od oko 300 miliona dolara. Ukoliko dođe do obostrane blokade razmene onda bi se proizvođači, posebno iz građevinske i prehrambene industrije, našli u problemu i morali bi da smanjuju proizvodnju. S ekonomske tačke gledišta, blokada bi za Srbiju bila veoma loša“, smatra Nikolić.