Srpska pravoslavna crkva potvrdila je da je uputila primedbe na Zakon protiv diskriminacije, koji je Vlada juče zbog toga povukla iz skupštinske procedure. U Patrijaršiji SPC-a je Blicu potvrđeno da su se pismom obratili Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, a Tanjugu da je to urađeno uz saglasnost Beogradske nadbiskupije Rimokatoličke crkve, Islamske zajednice Srbije, Evangelističke crkve i drugih verskih zajednica.

B92 je ranije javio da je predlog povučen na zahtev Srpske pravoslavne crkve zbog protivljenja članu tog dokumenta koji onemogućava diskriminaciju na osnovu polne opredeljenosti.

Usvajanje zakona protiv diskriminacije jedan je od uslova da se Srbija nađe na beloj šengenskoj listi. Predlog tog zakona Vlada je usvojila pre dve nedelje, posle četiri godine priprema.

Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, najavio je da će danas na Vladi postaviti pitanje zašto je povučen predlog zakona, zašto on o tome nije obavešten i da li se time menja uobičajena demokratska procedura. Ljajić je rekao da je Predlog povučen na telefonskoj sednici Vlade na koju on nije pozvan pod izgovorom da nije dostupan.

„Neka nam se kaže da ubuduće zakone prvo šaljeno crkvama, pa onda da idu u zakonsku proceduru. U protivnom, može nam se desiti da usvajanje svakog zakona pokreće ovakve afere“, kaže Ljajić.

On je upozorio da je usvajanje ovog zakona jedan od uslova za stavljanje Srbije na belu šengen listu i podsetio da je rok za usvajanje april ove godine „Oni koji su povukli ovaj predlog zakona i oni koji su inicirali povlačenje snose svu odgovornost ako zakon ne bude usvojen na vreme“, kaže Ljajić.

Reakcije

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović naveo je da će LDP iskoristiti sva politička i pravna sredstva da Srbija bez odlaganja dobije zakon koji će sprečavati i kažnjavati diskriminaciju. "Sada je očigledno da u srpskom društvu postoji opasnost da se, daleko od očiju javnosti, donose odluke i povlače zakoni koji treba da od ove zemlje naprave normalno mesto za život. Pod pritiskom pojedinih ministarstava u predlogu zakona već su ublažene neke odredbe koje štite ravnopravnost građana i posebno neutralnost države i odvojenost države i crkve“, naveo je on.

Centar za razvoj civilnog društva ocenjuje da je povlačenje Predloga zakona protiv diskriminacije izraz neodgovornog odnosa prema pravima građana Srbije i navodi zabrinutost zbog takvog postupka. "Usvajanje tog zakona jedna je od glavnih obaveza koje je Srbija prihvatila i jemstvo zaštite svih manjina u zemlji", navodi se u saopštenju.

Grupa nevladinih organizacija u protestu zbog povlačenja predloga zakona protiv diskriminacije navodi da je SPC uz podršku više drugih verskih zajednica tražio blokadu tog zakona i ocenjuju da je to ozbiljno kršenje Ustava Srbije. Kako se tvrdi u saopštenju koje je potpisala i Socijaldemokratska unija, SPC se protivi članu 18, koji reguliše diskriminaciju u oblasti verskih prava, i članu 21, koji reguliše zabranu diskriminacije u pogledu rodnog identiteta i seksualne orijentacije.

"Tim povlačenjem Vlade pred pritiskom SPC zadat je još jedan ozbiljan udarac demokratskom uređenju Srbije, klerikalizacija države i društva i dalje će nezaustavljivo napredovati ako legitimni organi države ne budu vodili računa o onima koji su ih izabrali", ističe se u saopštenju.

Saopstenje su potpisale Koalicija za sekularnu državu, Centar za mir i demokratiju, Centar za unapređenje pravnih studija, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Queeria centar, List Republika, Urban in, Žene u crnom i Škart.

Poslanik Liberalno demokratske partije Ivan Andrić naglasio je da je javna rasprava o ovom predlogu trajala osam godina, te da je taj Predlog zakona u svim nadležnim skupštinskim odborima usvojen jednoglasno i upitao koja je to sila u državi jača od Vlade i Skupštine.

Međutim, lider naprednjaka Tomislav Nikolić kaže da je za verske zajednice sporan član 21. koji zabranjuje diskriminaciju dva muškarca, koji bi da se venčaju u crkvi.

Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, kaže da poslanički klub SPS-JS-PUPS neće glasati za predlog zakona o dikriminaciji. "Nemam ništa protiv homoseksualaca i toga što oni rade. Ne smeta mi njihovo pravo. To je za mene bolest. Nemam ništa protiv tih ljudi lično, ali kao poslanik ne mogu da glasam za nešto što je bolesno", rekao je Marković.

Poslanica Nove Srbije Aleksandra Janković rekla je da se ne može dozvoliti izjednačavanje "kanonski priznate crkve sa sektama", što je predviđeno članom 18 Predloga zakona, kao i to da treba napraviti javno glasanje o tome koliko u pojedinim oblastima ima diskriminacije.

Šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor je upitao da li je Vlada, kada je povlačila predlog zakona o zabrani diskriminacije, imala na umu Ustav, koji definiše da je crkva odvojena od države.

Šta piše u Predlogu

Član 18.

„Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom.“

Član 21.

„Rodni identitet i seksualna orijentacija su privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjeno. Sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na slučajeve transseksualnosti.“

Šta kaže Ustav

Član 21.

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Član 23.

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom.