“To je podatak koji ne uključuje Klinički centar Srbije, a s njim bi bilo oko 400 miliona”, objasnio je Milosavljević na okruglom stolu Finansiranje zdravstvenog sistema: stanje i izazovi, u Institutu za javno zdravlje Batut.

Milosavljević je procenio da to znači da će se godišnje u Srbiji za zadravstvene usluge izdavati računi u vrednosti tri milijarde dinara, 30 miliona evra.

Budući da po zakonu polovina sume pripada lekarima koji su učestvovoali u lečenju pacijenta, Milosavljević procenjuje da lekari imaju šansu da dodatno zarade oko 1.000 evra mesečno.

Tanja Knežević, direktorka Instituta Batut, istakla je da je Zavod za zdravstveno osiguranje sa učešćem od 65 odsto dominantni finansijer zdravstvenog sistema.

“Najviše usluga, 38 odsto, pružaju opšte bolnice, dok se najviše novca troši na lečenje”, istakla je ona.

Statistika pokazuje da su od 2003. do 2007. najviše koštale bolesti krvotoka, a da je najmanje para potrošeno na lečenje urođenih anomalija, bolesti kože i potkožnih tkiva.

Svetlana Vukajlović, direktorka Zavoda za zdravstveno osiguranje, ukazala je na činjenicu da se u Srbiji za zdravstveno osiguranje godišnje izdvaja oko 300 evra po glavi stanovnika, 75 odsto manje od Hrvatske, a da zemlje Evropske unije izdvajaju i 30 puta veće iznose.

Na okruglom stolu najavljeno je da će početkom godine Skupštini Srbije biti upućen na razmatranje plan razvoja zdravstvene zaštite za period od 2010. do 2015.