"Belgijski razvod na dnu izbornih kutija", naslovio je članak uoči sutrašnjih izbora francuski list Figaro, dok britanski list Independent smatra da izbori mogu dovesti do "raspada Belgije", što suštinski ukazuje na strahovanja unutar Evropske unije da, po svim procenama, velike teškoće u formiranju novog saveznog, po ustavu obaveznog flamansko-valonskog kabineta ne dovedu i do poremećaja u delovanju ustanova EU.

Belgijski premijer u ostavci Iv Leterm je saopštio da je Belgija već uveliko spremila i logistiku i program predsedništva EU, a belgijski zvaničnici su stavili do znanja da će u mnogome vođenje evropskim
poslovima ionako prepustiti novim čelnicima institucija-visokom predstavniiku za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton, kao i predsedavajućem Savetu EU Hermanu van Rompeju, koji je Belgijanac.

Ipak, u evropskim medijima se ukazuje i na strahovanja da bi narastajući separatizam u holandskogovorećoj Flandriji i možda pretvaranje Belgije u neku vrstu konfederacije ipak uticao i na porast centrifugalnih težnji u Kataloniji i Baskiji, u Španiji, krajevima s mađarskom većinom u Rumuniji i Slovačkoj, u italijanskoj oblasti Lombardija - gde jača "Liga Severa" i na Korzici.

U igri je i sudbina Brisela, posebne federalne celine, koji je i sedište Evropske unije, NATO, mnogih svetskih kompanija.

Takođe se smatra da bi "pucanje Belgije" uticalo nepovoljno na ionako duboku krizu oko stabilnosti evra, koji je i belgijska valuta.

Belgijski zvaničnici su u najavi programa svog predsedništva u prvi plan stavili napore da se stabilizuje "evrozona", da se stvori neki vid "ekonomske vlade" u državama EU koje imaju zajedničku valutu, a
još nemaju i usaglašenu ekonomsku, budžetsku i poresku politiku, a podvukli su i da smatraju da se kriza ne sme iskoristiti kao izgovor za guranje u stranju procesa ulaska zemalja Zapadnog Balkana u
članstvo EU.

Uvereni su da jedino evropska perspektiva može trajno stabilizovani to nemirno područje koje je "prednje dvorište Evrope".

Ipak, unutrašnji belgijski problemi su došli do granice kad i valonskoj političkoj klasi i partijama izgleda da je došlo vreme da se krene u temeljite pregovore oko toga šta će ubuduće biti Belgija kao država i nacija.

Briselski dnevnik Soar ocenio je da "strah od separatizma parališe naciju" i predočio da su sad i valonske partije rešene da razgovaraju o preuređenju države, ali da suštinski Valonci još nemaju neki jedinstven, jasan plan.

Povod za pad vlade u aprilu je bio izlazak iz saveznog kabineta flamanskih liberala, koji su tražili da se podeli jedna izborna jedinica na periferiji Brisela - Brisel-Hale-Vilvorde - u kojoj živi većinsko francuskogovoreće stanovništvo, ali gradovi i opštine Hale i Vilvorde pripadaju Flandriji.

Ta jedinstvena izborna jedinica daje pravo francuskogovorećim žiteljima da glasaju za frankofonske izborne liste i u Briselu, što Flamanci osporavaju i, štaviše, osporavaju i pravo na ustavne olakšice za upotrebu francuskog jezika u opštinama na briselskoj periferiji koje pripadaju Flandriji.

Sad praktično sve flamanske stranke traže to isto, a preko toga i reformu celokupnog uređenja države.

Iz krize je kao spektakularno ojačan izašao novi politički vođa u Flandriji Bar de Vever, čija stranka na sutrašnjim izborima može dobiti 26 odsto glasova i postati vodeća u Flandriji.

Bart de Vever je ovih dana sazvao međunarodne medije i objasnio da se zalaže za postepeno odvajanje Flandrije od Belgije, odnosno Valonije, ali da bi prelazna faza mogla biti neka konfederalna Belgija, odnosno da u saveznoj ravni ostanu zajednički jedino odbrana i spoljni poslovi.

To iako ne tako otvoreno, iako ne sasvim s ciljem potpunog otcepljenja, zagovaraju i dve druge vodeće flamanske stranke-demohrišćani i liberali.

Za potpuno otcepljenje je jako nacionalno obojena desničarska formacija "Vlams belang" koja bi na izborima mogla dobiti desetak odsto glasova.

De Vever, a manje-više i druge stranke u Flandriji smatraju da Flamanci "bolje i više rade" i kroz doprinose u zajedničkoj federalnoj kasi neopravdano pomažu manje efikaske Valonce, naročito preko zajedičkog fonda socijalnog osiguranja.

De Vever smatra da bi ekonomija i poreski priliv morao da se potpuno podeli, a Valonci odbacuju primedbe da manje rade i više troše, uz podsećanje da bez solidarnosti nema ni osećanja nacije, a u
prošlosti je Flandrija bila jako siromašan deo, Valonija industrija i bogata, pa je zemlja ipak funkcionisala.

Najzad, veliki problem za neko "razdruživanje" Belgije bi bio grad Brisel - federalna jedinica koja je unutar flamanske teritorije, ali u kojoj živi blizu 90 odsto žitelja koji govore francuski.

Flamanci su Brisel proglasili svojom prestonicom, a Valonci smatraju da je Brisel kulturno jedino njima srodan.